25-I-2003.
Легло 1200$ од Герија на пејпел. Додао уз имејл да „не стижу ми имејлови, нешто око Деловог сервера или шта већ, па ме можда нећеш чути док се то не среди“.
Мој одговор: „Стигло ми без проблема. Радио сам на расподелној апликацији, урадио прилично - унакрсно освежавање сад ради, бар у једном смеру. Шаље тачно оне слогове који су мењани од прошлог упаривања. Сутра радим и двосмерност, плус нешто да промени структуру свима. Преправка табеле на једном месту је проста, радио сам то и пре, али је сложеније да се такве измене разашљу.
Имејл од мојих, подугачак, те одговор:
Схватамо да су Амери од Енглеза, који се боје влаге, наследили градњу кућа од дрвета. Међутим, пишеш нам да нисте могли да повећате температуру изнад 19 степени.
Дувао ветар - зато грејање није постизало. А и горњи смо, тако да вероватно и тај загрејан ваздух који нам улази из плафона нешто стиже да се охлади ако изолација у крову није баш нај нај. А није, јер је ово стан за издавање, нису луди да улажу кад не морају.
Што се тиче практичног знања за оџавање куће или опреме, такав је однос у целој САД. Причао нам је комшија кад је био у Чикагу код сестре. Сестрић, који је тад био као сад наша Лена, сломио педалу на бициклу. Само нов бицикл. Овај замени педалу и бицикл као нов. Сад навале деца (другари) из комшилука да погледа и њихове бицикле. Глупости. Неком се откинула сајла и сл. Баца све то среди. После тога долазе маме да питају колико то кошта. Он им је објашњавао да то није скоро никакав труд, већ, мал'те не забава у слободно време. Е онда су следиле награде у гајбама пива и сокова. Шта ћеш. Можда и није лоше кад тако могу да се односе према свему и бриго моја пређи на другога.
Са техником је већ одавно тако - радни сат, нарочито сат мајстора, је скуп у односу на цену делова. Да не спомињем да је и обука мајстора за нове моделе релативно скупа - за време обуке не раде, па газда губи време и новце. Зато је прва ствар коју ће мајстор да уради процена да ли се исплати поправљати или треба да се мења.
Рецимо, фрижидер у старом стану - поправка би коштала $175 у деловима, плус два-три мајсторска сата (шацујем на $25 бруто по сату), а нов фрижидер је $375, и заменили су га ладно. Иначе замењују на десетак година.
Некад и мени већ дође тако да ми је време новац - сад кад сам састављао рачунар, за неке ствари сам ладно ишао у дућан и пазарио шта ми треба, јефтиније ми је тако него да се петљам, јер ем није сигурно да ћу испетљати, ем стојим а овамо бих могао да тучем $40 на сат, колико Гери плаћа.
Наши мајстори, наравно, прилагођавају се муштеријама - односно тако су се родили, да је прави мајстор онај који успе да уштеди на деловима. Сећам се да је и син од оне бабе, код које смо становали у Мађарској, оправљао мониторе, па кад замени неку дрангулију која кошта 50 форинти, и спасе монитор који кошта 8000, онда га славе ко народног хероја.
Кад смо оно Рик и ја мењали анласер, процена је да ми је уштедео око 300 долара, па ти види. Причао ми је касније да је слична замена на колима његовог оца (скупљим, и то бар троструко) коштала око 1500.
Јавили су се из Атланте у међувремену, идем у уторак, интервју је у среду ујутро. Не знам колико кандидата имају, али ми се све чини да нису претрпани. Колико сам видео на карти, није их тешко наћи, јер су близу обилазнице - сиђем са ње на одређеном излазу и продужим један или два ћошка. Истина, карта и упутства која сам скинуо са мреже се не слажу у нумерисању излаза, али то и није неко чудо - на више места сам већ видео да су у последње време пренумерисали излазе. Првобитно су им давали редне бројеве, али то онда испада без везе као са кућним бројевима, јер кад се дода нов излаз између трећег и четвртог, који ће му бити број? Зато су ухватили да свуд нумеришу излазе по томе на којој се миљи налазе; ако има више на истој миљи, онда их нумеришу додавањем А, Б итд.
Намеравам да се частим бољим озвучењем за кола - ово што имам има само радио, а овдашњи радио је чак гори од нашег, за сваку рекламу се деру, говоре ужасно брзо (тј електронски исецају паузе, скраћују самогласнике итд) и досадни су ко пролив. Хоћу да узмем најјефтинији радио што постоји (против лопова - ништа отмено не држати у колима), а у њега да уштекам диск вокмен са МП3 дисковима - ту на један диск стане десет сати музике, тако да нема да стајем да мењам траку или диск. Тај вокмен после понесем са собом, могу да га слушам и у ходу, ради на две батерије.
Од пре неки дан и Лена има свој рачунар. Потерао сам јој неки стари софтвер, ради Психо флипер! Монитор је неки скрнави Пакард Бел, који нема везе ни са Хјулит Пакардом ни са Белом (ни Бел Атлантиком), очај живи, то нам је увалио Рикардо (за џ, наравно). Уз њега иду и неке звучне кутије, ајде то и да кажемо да не звучи као плекана кантица, но њих нисмо добили.
Спомиње се: Гери Брендивајн, Јелена Средљевић (Лена), Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), Рик Нетер, на енглеском