Ендер воли да обрне круг Матриксом, нарочито кае је Ејмили ту - Нинин купе није баш за децу, тешко се прилази до задњег седишта.
Цело поподне сам скидао своје старе поруке са УАа, скроз од априла 1997... стигао до фебруара 2001. што и није лоше. Нисам много писао 2000. јер смо код куће имали само телефонску, а на послу је, јебига, било посла. Чудно ми је како ми се за неке ствари чини да сам их написао недавно, а у ствари сам још у прошлом веку.
Причали увече са Гораном, мање-више одобрава нашу селидбу. Нашла је неког занимљивог лика, прави филмове или бар организује ствари за њих, занима га њен рад, да му направи постер за филм. Подједнако је Бразилац, Мађар, Аустријанац и Кинез... видели смо га неоштро (њена камерица обично ради боље) и јесте то што каже.
Време да јавимо мојима. Као и обично, не дељем ражањ док је зец још у шуми, лакше је да им не кажем него да их тешим ако план омане, али ово и јесте план бе. У глави већ путујемо кући. Ухватио сам себе како планирам шта све треба да радим кад стигнемо - да средим за интернет, нађем где цури испод каде или начисто прерадим купатило, заменим кењару за неку америчку вртложну и широкогрлу, да можда најзад направим тај роштиљ на тераси...
Рекао сам и Дејвиду касније, око поноћи, кад ми је рекао да ставим на вики нов празан дневни ред за састанак. Био је прилично изненађен али се брзо осовио. Био је тај тренутак кад је мислио да је дошло до најгорег, кад сам рекао „па смо дошли дотле да мењамо“... нашта је само прозборио „о не, о боже“, а онда је наглас одахнуо кад сам рекао „...континент и часовну зону“. Само да не мењам посао, све може. А бићу са Холанђанима у зони, тим боље.