21-IX-2015.
Раја још ради ноћну. Бар је данас саставио са дневном, већ је 8:30 а он и даље јурца и прича са собом нешто као из игре. Не умара се. А бар не вришти да тражи ово или оно, само кликће од узбуђења кад мисли да је дошао неки кључни тренутак.
Ноћас смо га чули, јер више није тако топло па нисмо укључили вентилатор у собици горе где спавамо ових дана. Што ће рећи да сам се пробудио у 6:30, спреман да се издерем, клопарао кломпама по степеништу, врло гласно му рекао „добро јутро“ и ту ме отприлике прошао бес. Мада, размишљам, какав ће то бити шок за те клинце, који живе практично без ограничења - ништа не морају, чак ни на ношу, сисају докле хоће - кад се срету са стварним животом где има два милиона закона по глави и политика нулте толеранције по толико питања. Боље да нисам ту кад то буде.
Јеж се придружио мачићима за доручак. Сад се ни не труди да се уплаши и збрише на први шушањ. Нашкљоцао сам се доста. Нова видео камера (у ствари прва, она коника и Фујица су имале некакав килав видео а аутофокус се баш чуо) стиже сутра. Да снимам мало те мачиће, да се људи мало опусте док их гледају. Биће и нешто монтаже, што нисам радио од 8мм траке седамдесетих. Сад је све то дигитално, видећемо како ће то да изгледа.
Спомиње се: Рју (Раја), Фујица (Фујица), на енглеском