10-XI-2015.
Од синоћ ми је Т: диск (онај есезде што је Злија донео из Москве преклане) невидљив. Догађало се и пре, одједном се не види. Одјутрос, међутим, нестају и остали, чак и стари веде кавијар 640 (који сам купио ваљда 2008. или 2009.).
Однео код Рилета у дућан, код пиваре, а његов момак га метнуо на канал. Да не сметам, прошетао. Да дигнем кешовину на серекешу, да видим има ли ко познат а жив у граду, да мало попричам.
Стара кућа којој је пре пар година пропала средња трећина крова се скоро урушила, па су је уклонили. Јесте била под заводом за заштиту споменика, као архитектонско наслеђе, ал' завод нема пара а сад нема ни надлежност да било шта уради, можда само да појури власнике и натера их да нешто ураде. Од чега није било ништа, има их ваљда шесторо, од чега бар четворо нису за толико при парама. А нису још тачно ни рашчивијали шта је тачно чије, тај се процес негде заглавио и стајао тако. Киша се није обазирала на правне финесе, натапала је зидове и... имамо нову рупу на главном сокаку. Током наредних шест година, променило се само то што је сад ограда тик уз ивицу а она ораница иза је травњак. И нека штампарија (одвратајзерски наклоњена) је насликала себи рекламу на зиду лево.
Свеже обријани трг је пустош. Сам сиви камен, нигде ни дрвета, не видим зашто би било ко био ту. Откако је друм уклоњен, пружа се у комаду између општине, позоришта, хотела и водоторња. Главна улица је исто таква, ал' бар има кафиће, а да келнери нешто истрчавају из библиотеке или бискупије или музеја или општине... баш не могу да замислим. Срео Шакија након толико година, нема новости, ћата у општини, борачка питања. Изгледа свеже, мада оседео. После срео Миљу, у пензији, изгледа још ситнија него лане, жали се како су сви око ње или у пензији или болесни или умиру и сви од ње очекују ослонац и да је при руци. Аха, па да. И, јебига, рекао бих нешто о Хамеровој медицини, ал' ето само да ако убедиш себе да си здрав, и будеш здрав, убедиш себе супротно и будеш болестан, ал' ајд кажи да иза тога стоји чврста теорија и мисле да си луд.
Змајчек је био скоро готов, зез је био у климавим Сата кабловима без опругице да држи крај, али још увек је бутирање трајало заувек ипо. Додали трећи вентилатор, закачили везицама. Супер бумтрас матична плоча са јебачким процесором, са везицама одозго, у кућишту од 16 година... делује темељно згрумфовано*. Однео кући, пробао све испочетка, неће. Бутирао пар пута у Убунту, и на крају ми каже да ни пенџери ни инсталација за пенџерија неће, ен диск се сјебо, отишо фајл систем. А добро, ископирао све са друге две партиције на пространи ку диск, одређао много пасијанса (паук!) на убунтуу и оде дан, јеботе.
Ових дана би дошло на ред редовно шишање, ту око њеног рођендана, частим, ал' је коначно дигла руке, каже нећу више да те шишам. И тако сам дошао до савршене фризуре, којој не треба одржавање. Чело ми се, истина, касно завршава, неких 4цм изнад некадашње прве линије фронта, а и позадина је проређена и прокишњава, али се зато све још касније зауставља. Тамо негде на плећци, кад осетим да сам се у колима наслонио на косу, време је да се скрати. Вежем реп и одсечем истањених 5цм с краја, па тако сваке године, а можда и чешће.
-----
* в. Алан Форд
Спомиње се: Алан Форд, Змајчек, Илија Ћирилов (Злија), Риста Станчулов (Риле), серекеш, Смиљка Грајин (Миља), Шаки, на енглеском