14-XI-2016.
Шеста конверзија података (овог пута само смрзнута сперма) за краковску клинику. Све је то сад већ рутински, ваљда ми је петнаеста, па је време да себи олакшам живот. Судећи по снимку грешке, ово је на њиховом серверу, не на Змајчеку (јер ја никад не бих стављао посао у Мајкрософтов забран, под „c:\Program Files“, по томе се одмах види), па је ваљда ово један од оних случајева кад сам то урадио код куће, тестирао на датом узорку, па дао Суезу да потера код њих, а испало да узорак није репрезентативан. Још пар клиника и тај механизам ће бити отпоран на скоро сваку такву глупост. Ал' никад се незна, ен плус први пут ће измислити опет нешто. Тако сам овог пута добио само слику грешке и покушавао да ишерлокујем шта се то који красни догађа. Пола проблема у Кракову потиче од тога што су избачено одељење британског конзорцијума клиника, скоро франшиза, где ове поприлично заболе патка за месне специфичности, па смо то ми морали да сређујемо. Наместе базу с британском колацијом, није ни уникод, радне станице донесу удешене на британски (ове затечене су биле ок, на пољском) итд итд.
Одвезао Нину и Ендера у Београд, код др Вукосавановића (или тако неког вучјег* презимена), да виде за операцију. То је негде на Дедињу, над Аутокомандом, где нисам никад био (осим оно код Стингета, две улице ниже, ал' био мрак и нисам ја возио). Навигала је Нина телефоном, јер мој стари гепеес је мало збуњен, па смо се упишавали од смеха - изговара „Ослобођења“ као осло-боуден-џа, а „Љутице Богдана“ као киповање шљунка. Стигли смо пет минута пре времена, иако нас је провео кроз стари град а не аутопутем, наводно је на њему била гужва. И јесте, али у супротном смеру.
Операција ће да кошта 5600€. Толико би отприлике коштао онај један болнички дан да га сликају и дијагностикују у САД - а у збиру бар 50000. Овај ће то на државном послу, у ИКВБ Дедиње (пар ћошкова даље, у ствари ближе, туд смо прошли јер смо долазили заобилазно), од недеље.
Ово сам шкљоцнуо ноклом из кола, док сам чекао. Занимљив се мачији живот ту одвија око солитера (овде сам на енглеском објашњавао да реч солитер код нас не значи пасијанс), али није било доста светла да се то ваљано сними.
Било је већ прилично хладно, али нова јакна одлично греје. Оно прошли пут, кад сам се шетао сат ипо испред ВМА, било је нешто топлије, исто без ветра, али сам се смрзао у оној чојаној од пре три године, па сам ту око првог напросто отишао у град и купио ово. Производи је нека екипа која је по распаду „Клуза“ откупила нешто машина и кренула на своју руку. Већ су нека марка, добро раде, скоро права пилотска јакна.
Није ово једини виђенији доктор са клиничицом у приземљу такве зграде. Видели смо их десетак по Новом Београду. Или су купили стан (или два) на време па преуредили у ординацију, или касније кад су се већ добро опарили.
Повратак без фрке. Клинци остали са бабом, били добри.
----
* на sGradlj.com сам сложио читаву грану са тим именима од биља и звериња; вучјих презимена има највише, 69.
Спомиње се: sGradlj.com, Ендер Аквила, Змајчек, Мајкрософт (Мали мекани), Милован Аксентијевић (Стинге), Невена Средљевић (Нина), нокла, Суез Лима, на енглеском