23-XI-2016.
Велики дан, операција. У ствари без ножа, ако не рачунамо мали урез у препонама, где су уденули сонду у артерију, и туда скроз до срца. Тамо само струјом спрже понешто (место, напон, струја и трајање познати особљу) и прате то све на ЕКГу и делом на ултразвуку.
Стигли смо на време. Возио је Ендер - ја сам још био дремљив, неиспаван. Синоћ сам се трудио да се напијем (две ракије, два пелинковца, два пива) али ми то и даље не успева кад Арпи држи журку. Појео сам четврт парчета торте (што је начео Раја али му је укус био прејак, па неко други покушао па опет остало), и добио таман довољно шећера у пукотину у зубу. Иако сам појео јабуку, то је било пре торте, па сам се пробудио од разорне зубобоље на уобичајеним местима. Око левог увета, леви угао вилице, неколико тачака над челом и по темену, у левој аркади. Трипут сам устајао да намажем ДМСО на образ, што помаже неко време (то је само растварач, олабављује ћелијске опне па смањује притисак); већином је једном доста. Зачепила ми се и носна дупља, ако лежим наузнак или на десној страни зачепи се страга, а на левој ме разбија зуб, пуца глава. Не могу да дишем на уста дуже од пар минута, нарочито кад спавам. Смирило се на крају, ал' сам спавао само два сата. Зато је он возио.
Стигли смо у 7:25, доста пре заказаних 8:00 и пре свих, па смо лако паркирали ни 20м од капије. Нина је отишла да узме нешто за доручак (ролнице са виршлама, нешто као пицу са сиром али ни налик, сестро, те циглице од 0,25л млека). Онда смо сишли да видимо где да се јавимо. Не, него где да чекамо. Али онда, аман, ми плаћамо, шта да чекамо. Кад сам рекао „по упуту др. В, плаћамо“, позвани смо да уђемо и послали нас у неку чекаоницу где је гомила њих чекала да добију кревет. Један се онесвестио па су му догурали кревет. Цео тај део је трајао сат ипо, ишли смо од шалтера до сестре до другог шалтера, шетали папире, показивали историју случаја, одбројали 5400€. Ендер и ја смо углавном седели напољу, јесте хладно али сунце изгрева, па сам пушио и заговарао га.
До подне су му већ урадили рендген, узели крв (што је радила немогуће шепава ћурка из медицинске, која мора да досад није извела ни десет убода, али са врло прецизном и опширном шминком, са све обрвама у краснопису), обријали препоне, цимери очајни што не могу да причају с њим (али су одмах провалили да је Филипинац, један каже да му се комшија оженио Филипинком, свуд би их препознао). Око 10:30 је увелико био у кревету, и до 13:30 смо чекали да прође време, није требало да доручкује. Отишао сам до кола и завалио се, одспавао доста. Око 15:00 наиђе Нина и каже иде да купи тоалет папир, кекс, четкицу за зубе и сока, па можемо кући. Кад је то однела, јави у 15:30 да су је сестре киднаповале да преводи док оне убацују орално сонду да сниме добар ултразвук, да знају тачно где је шта. Одустали смо од посете Лени и одвезли се право кући.
Спомиње се: Арпад Гунароши (Арпи), Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), Рју (Раја), на енглеском