Наспавао се добро па отишао у клуб. Тамо се као опет заукавамо да почнемо нешто да радимо.
Поподне отишао до Васе, цео сат смо покушавали да уштимамо фрулу и гитару, не иде. Фрула је изгледа у неком свом штиму. Стигао кући таман да затекнем Биљу и Слађу како "пуше још по једну па кући".
Увече у Дом испочетка лоше, болело ме десно јаје и десна страна стомака. Углавном сам седео док ме није прошло. Устао да играм, ал' нигде друштва, ту су само Слађа, Драгана и Биља, а у близини негде и Бранка без оног жутог. Кренуо у шетњу и нашао друштво у јорган сали. Зезали се тамо неко време, па онда мало са Чаргином бившом, чак замало да се накачим некој Јоздиној познаници, ал' овај на време рече да има типа, те сам тако остао да посматрам једну симпатичну плаву са прћастим носем и косом до рамена. Посматрао је неко време и онда ми проради систем ЏЉ794 те јој приђем. "Знаш, хтео бих нешто да те замолим. Бавим се фотографјом нешто више од обичног, и мислим да сам нашао фацу за портрете хоћеш ли да ми позираш?"
(... 252 речи...)
Утом се појавио Гаша са вином, а за флашом и сви остали, па је имала прилике да види моје друштво на делу, навике фаце итд. Жуца и Милица су инсистирале да се испишем из клуба "сви бећари", па сам се руковао са сваким понаособ. Онда смо опет играли, онако баш загрљени. Шмрцала је помало, и то је било баш симпатично. (... 114 речи...)
Кад смо пролазили поред комитета, зауставе нас Јозда, Гаша и Чарга. Каже иду да табају П. Честића што је збарио ону В. Сметовачки. Гаша ме одведе у страну а Чарга почне да ми заврће руку, каже ако успемо тебе да средимо, идемо на њега. "Што не зовете Хазима, он је заинтересован". "За њега ово и радимо, будало".
- дај пусти га
- дакле идеш са нама на табање?
- ма пусти ме, манијаче, ја сам мирољубив тип
Гаша: а је ли, идеш у мој крај?
- по свему судећи
- пази да извучеш живу главу
- препоручи ме код твојих
- ја им препоручујем само кога треба да табају
- мислио сам у позитивном смислу... ај ћао
(... 112 речи...)
И тако сам се упознао са Зетом. Кад сам стигао кући, обријао сам се, како сам и обећао. У носу ми је остао мирис ђурђевка.
И опет ништа од формалног поласка, напросто смо од неког тренутка заједно и то је то. Чудно, врло чудно.