21-IX-2009.
Ово није залазак. Нема седам ујутро.
Школска управа је смањила број школскибусева. Тј нису распродали возила, само су поотпуштали неки део возача или већ некако смањили број линија. Што значи да су спојили неке линије, па је Ленина додата другој, на даљем крају. Тојест мораће да устаје 40 минута раније и да се враћа толико касније. Овима са ближег дела остаје како је било, дуже спавају и раније се враћају. И гле чуда, они су из оног богатијег краја, између аутопута и залива. Оно где нису секли шуму кад су зидали, него оставили дрвеће и зидали између. Тск, тск...
Па смо решили да ћу је ове године возити у школу. Одвезем је ујутро, вратим је поподне. То је кренуло од овог понедељка, или претходног - стари распоред је радио неко време, уз нешто штуцања, али је углавном радио. Па је онда стао и сад имамо нов.
Ових дана на УАу, одговарам Нику Парслију:
Те је отуд једино одрживо решење за глобално загревање ништа мање него велико смањење људског становништва на планети. Ако не кренемо са хуманом редукцијом кроз природни губитак, Мајка Природа ће наћи начина да то уради врло врло ружно. Дијалог о овом хитном питању мора да почне одмах.
Колико присталица овог се убило, или макар уштројило?
Четири-пет саксија...
Ових дана смо посадили две смокве на улицу, рачунајући да је то приморско дрво и да свежих смокава нема нигде (илити „су нигде бити нађене“, како би рекли домороци). Нисам појео свежу смокву... има, шгјз, двадесет година. Лена је расадила мајчину душицу у саксије... тај матурски рад има да обрне цео поступак, од семена до екстракта из биљке. Тема јој је поређење метода екстракције тимола.
Спомиње се: Јелена Средљевић (Лена), Ник Парсли, УбикАгора, на енглеском