26-VII-2017.
Више не вири бакарна цев из средине
Осма тура кајсије. Таман кад сам кренуо да сипам кљук преко доњег звона, које би требало да задржи густиш над собом а пропусти ретко под себе, она се запита - а да пробамо без њега? Већи казани имају мешач, што је равни ланац који се врти по дну, на курблу, а овај има то доње, скоро равно звоно. Па без њега ризикујемо скоро исто - може да загори, а можда и неће. Ма ко га шиша, ајд да пробамо без. Леле. Казан је изнутра био чак чистији него пре. Нешто раније загоретине су растворили алкохол и киселине (мада сипамо соду бикарбону да неутралишемо киселине, али само донекле, мора нешто да остане за укус), нове загоретине нема.
Мића, грешком зван Милица испрва, опет дошао да нам прави друштво. Он је од првих Јоханиних из 2011. Опет се навикао на нас. Мачке баш и не памте своје газде (ака особље); кад се једном преселе мораш да их навикнеш на себе (тј подмитиш их храном, што јој је баш успело, јео јој из руке). Ту је и Арамбаша, онај са белим од оних десет из 2015. И Мрцана 2 (мрцина-мацана), ситна зелена, једва пола од ове двојице, име јој баш пристаје.
Шапурина натопљена метанолом
Ових дана смо видели како друмари шире коловоз у улици иза Спрингфилда, туда идемо на башту, краће је. Има и друга, и колико је ова удесно од најкраћег правца, толико је ова улево, обилазак нам не гине. Ту леву смо годинама избегавали, јер је први ћошак био тај предизборни једнотрачни асфалт из 1996., што је додатно разровао лик са угла, који има камионе и продаје пољопривредну механизацију. Онда је пре пар година пљунуо неку лову и асфалтирао људски тих 80м, и тај правац је постао јако популаран, али је раскрсница на другом крају тог дела постала опасна - било који комад бољег асфалта ће да наведе известан број идиота да нагазе до даске. Уместо да ту ставе семафор, што траје целу годину док се изради студија и дочекају паре од министарства саобраћаја, ставили су двоструке лежеће пајкане, они ближи су метар широки. Сад чешће идемо десном улицом.
(... 2 речи...)
А и та је била асфалтирана за изборе 1996., дакле узано, па за мимоилажење бар један мора десним точковима на банкину. Онда је проширена и лепо асфалтирана, чак са белим ивичњаком за изборе 2014. Само до првог ћошка. Остала три су остали како су били, мада су отад избори били још трипут. Овог пута нису ни асфалтирали ни проширили, него су донели и отприлике набили рецикловани асфалт саструган негде другде, па тим мало утабали банкине. И даље мора десним точковима преко тога, али је равније, мање је рупа. Видећемо како ће држати кад најзад буде кише, није одавно. Температуре су још увек близу 40, већ недељама. Мало је попустило пре пар недеља, кад је неколико дана било испод 30, ал' ево га опет. Као претпрошле године, или 2011.
У осталим вестима, Лена и Милан су на некој конференцији у Прагу, где су одржали по кратку презентацију. Погледао сам је на јућубету... ма исто самоуверена и тачно-знам-шта-причам као кад је пре седам година бранила матурски.
У Фериверу још распетљавамо пичвајз са неком белгијском универзитетском клиником, навелико. Ем велика клиника ем велик пичвајз. Као и код сваке конверзије, сва срања у пренетим подацима тачно воде до срања у изворним подацима. Које нико годинама не погледа, а кад се не грабуља канда мање смрди. Конверзија је грабуљање, па се догађа овако:
у Пацијентен, има 22 случаја кад је релација додата тек у другом кругу. У пар случајева што сам проверио (од укупно 58), стоји овако:
- једна у релацији са једним; он има два слога, оба слога у вези са истом њом
- једна у релацији са једним и обратно; друга у вези са истим њим. на везама нема датума (више случајева).
А ово су тек пацијенти, што је матична, тек почетак. Кад дођемо до циклуса, лабораторијских налаза, биће свашта. Док дође до замрзивача, ака крио складишта, биће погано зајебано.
(... 31 реч...)
Спомиње се: Јелена Средљевић (Лена), Јохана, Милан Настић, Спрингфилд, Феривер Фертилајз (Феривер), на енглеском