19-VII-2007.
Стигла нова Фуџицу фоткалица (касније Фујица). Направила пицу па су прва два туцета фотки о томе како једем репете. Модел је при врху протрошачке категорије, што ће рећи да је прилично хај рез (8,7 мегапиксли), 10х зум, обичне батерије, има сирови формат, снима видео.
Ово ми је трећа дигиталка, и најзад по квалитету близу филма. Ускоро сам, наравно, уочио и мане - аутофокус није тако брз, уме да омане при слабом светлу (сваки уме) или кад се скроз призумира, видео је вегеа (али притом није лош - звук је добар а изоштрава много тише него Коника). За батерије сам купио два пакла пуњивих (бацио старе, три године им је отприлике рок) ал' без везе испало, док ми затреба, резерва се испразни од стајања. Апликација за обраду сирових је незграпна и често умеће беле пикселе ту и тамо, неупотребљива. Није ми ни пало на ум да би неки други произвођач софтвера признао Фуџијев формат, па сам одустао од сировог. Ал' обећавао је, нарочито неки залазак што сам урадио пар дана касније.
Такође узео још један скенер, овог пута Канон, што ради и филм. Добро га ради, ал споооро. Искенирао комад. Ово сам добио на попуст, частио Њуег, јер ме Хапе зајебао са рабатом за независног. Инсталисали смо га код Лене и закачили за њену машину. На столу има фигурице од шареног папира, ту је стара Коника (коју јесте користила али не колико сам очекивао). Купује ТИ-81 (на фотци се не види друга цифра) за школу. Ради графику! Далеко је догурао од 1977. кад смо се играли са ТИ-57 или 58, а у неку руку и није. Језик је баш специфичан за машину, а синтакса (да, сад и то има) ми делује блентаво. Њој иде, брзо је овладала њом. А онда је ускоро имала два комада, била нека збрка.
Јастуче са (машински) извезеном птицом је на поду у приземљу, као и увек. Ту дремнем десетак минута скоро сваког радног дана, или увече нешто читам. Ове године сам почео опет да купујем књиге. Једну од оних светиљки са цевуљагом бих закачио за нешто при руци, обично онај склопиви кревет, или неку од летава за будућу полицу, још недовршену.
Иза полице је ограда за Чу (преостали заморац), застрта кедровом шушком, нешто траве, две мркве, ролном од клозет папира, и нешто њене клопе у ћаси (са нацртаним рибљим костуром, изгледа била за мачке). Поред је кеса са стварима за плажу, углавном пешкирима.
Шећер у кујни и даље стоји у тамноплавој тегли од кафе(... 8 речи...). Скроз у буџаку, иза кувала за кафу (које тек од недавно користимо, држали смо се инстант кафе док нам није дојадила, па сад имамо пар галонских лименки од Крогера, Фолгерса или Максвела), јер слабо трошимо шећер и ретко га се сетимо.
На славину над судопером је накачен филтер, из ког је вода мало лепша. Код куће је била жућкаста, од вишка минерала (гвожђе, нешто арсена - не довољно да би било случајева), и пумпа се са 125м дубине. Овде је вода из вештачких језера, па штогод прође кроз тло или падне с неба. Црвенкасто је где капље. Филтер помаже.
Отмени држач за есцајг (носи, по америчким мерама, четири кашике, виљушке, ножа) је ипак купљен у Биг Лоцу, ко би рекао.
Сат на шпорету (стаклена плоча, стари смо бацили пре годину две) показује 4:55 иако је 16:55. Амери.
На послу, Норман се жали на неки мој баг. Пошто је Федс тако испреплетан, а нема механизма да се промене у бази (и дебееф и ескуел) пронесу, све мора да се ради ручно, нема контроле верзија... јоооој. А он изиграва увређену примадону, као и обично, труди се да говори неутрално а да ипак окриви ког дохвати. Срећом не радимо на истим деловима па се ретко преклопимо. Бар користимо Фогбагз (Џоела Сполског) већ шесту недељу. Досијеи муштерија и преписка са њима и даље иду кроз Шећер, које је говно неопевано али су сви из старе екипе навикли на њега и умеју да се снађу. Мене повремено излуђује.
Спомиње се: Јелена Средљевић (Лена), независни, Норман Шен, Федс, Фујица (Фујица), Чу, на енглеском