30-VII-2007.
Слетео у Сан Франциско по реду вожње, рано поподне по месном. Нисам кренуо са најближег аеродрома, него следећег (преко залива, двапут даље) јер је оданде јефтиније, а паркирање кошта само 5$ дневно уместо 7$, да уштедим Фериверу нешто. Опет се пробијао кроз хаос у Атланти, ал' бар знам где је шта па нисам лутао док нађем своју капију. Пушионицу нисам ни погледао, знам да не да тамо не ради клима, него ни проветравање.
Дејвид се појавио пре краја прве цигаре. Нисмо чекали Јана јер његов авион стиже пар сати касније. Такси нас је провео поред оне цикцак улице коју знам из свих оних филмова (последњи је „Што те тата пушта саму“ Питера Богдановића). Хотел има дванаестак спратова, сав јапански (Радисон Мијако), у јапанској је четврти. Чак има у соби, уз завесе, и она папирна врата, и дводелно купатило, са тушем испред каде, нећеш се ваљда качкати у прљавој води. За кишељење у кади, пак, никад нисмо имали времена, само туш. У соби се не пуши, ал' има терасу, а за пепељару сам узео флашу од воде. Смрзао сам се. Није да ми нико није рекао, напросто сам заборавио да нема везе што је тамо сунчано, хладан ветар са океана држи температуру на 16. Срећом, донео ми је три службене мајице, које сам носио испод својих нових ланених кошуља.
Сишли смо у ходник ка тржном центру, и тамо попили по пиво. Сапоро - има укус тачно као зрењанинско из раних седамдесетих. Прави културни шок.
Претпостављам да домороци из других месних заједница ово не зову Мифуне него Мифјун.
Кад је стигао Јан, кренули смо (пешке, јуначио сам се са кломпама) у неки азијски ресторан два-три ћошка даље. Пакистански, тајландски, вијетнамски, штагод. Личи на фабричку мензу, старе плочице, металне столице, одјек, ал' клопа да се развалиш. Десни рукав ми се осукао до рамена, а леви спустио до лакта. Обојица се церекају, и нисам капирао зашто док нисам видео фотке. А, добро.
Њих двојица су заузели велики кревет. Мени запао помоћни (стигао док смо се распакивали), тим боље. У ствари је удобнији од стандардног хотелског, и нисам морао да се рвем са великим јастуком.
Спомиње се: 15-VII-2007., Дејвид Бертон, Јан Бренкелен, Феривер Фертилајз (Феривер), на енглеском