07-VIII-2007.
Паковање, разлаз. Искористио последњу прилику да сфоткам ово јапанско троделно купатило. Врата деле део са лавабоом и кењаром од купаонице (иза стакла), која је дводелна - прво део за туширање, па онда када. То је по јапански, неће да уђу прљави у каду, прво се истуширају. То бар уклони кератин, који је ваљда главни разлог зашто не користимо нашу каду за масажу - мораш прво да се опереш иначе плута око тебе. Касније сам сазнао да то ни у Јапану није нека древна традиција, купање као праксу су увели не тако давно, царским указом, а пошто се не расипају горивом, купају се заједно у тим џакузијима, отуд обичај.
Не претоварујем се за пут и спакујем се за десет минута; Дејвид има хрпу каблова и фасцикли с папиром и одело и шта све не, Јан нешто мање, па ајде ја ћу да идем по доручак. Преко пута има самоуслуга, види се са терасе. Само што се до ње пасарелом прелази улица са шест трака, па шта. На слици (која је иначе била упола шира) је пасарела иза те као пагоде, а самоуслуга је у згради лево, оној с плавичастим кровом.
Силазећи с моста видим два матора хипика како се расањују, спавали су под степеништем, у врећема. Тегле се, на примусу се кува нешто, ваљда кафа.
Нашао одличан хлеб! Први пут за осам година, какав волим. Обично сељачко кисело тесто - не оно прекисело шатро калифорнијско срање из Крогера. Узео још понешто, око чега сам рачунао да ћемо се сложити (и јесмо) и то је то.
Опет, Јан је морао да лети први, а Дејвид и ја комбијем до аеродрома. Онда је он одлетео а ја се мувао по чекаоници, шкљоцао новом Фујицом и камерицом из независног, убијао време.
Синуло ми је да сам на јавном месту и могу да фоткам до миле воље. Више година касније сам схватио да има места где је фоткање не само дозвољено, него се и спроводи, фоткају те стално - гдегод има оних тамних полукугли по таваници. Те сам нашкљоцао целу серију. Добро је светло на аеродрому у СФу. Већина других аеродрома има високу мрачну таваницу и огроман стаклени зид, па је зајебано за фоткање, светло иза. Овде су нормални пејзажни прозори до мало изнад главе, и онда горе светларник. И наравно клима стално ради, па је људима удобно, опуштени су и добро изгледају на фоткама.
Опет сам сликао она кружна поља, која су ми била загонетка још кад сам оно летео за Хуебло. После сам то некако изгуглао (тешко иде кад не знаш како се зову) - такво им је наводњавање, цев иде у круг.
У Атланту сам стигао увече. Једва сам нашао чекаоницу за свој лет, јер не личи - нема тунела, него делује као да је ту требало да буду две кафетерије, па се од њих одустало него поставили још седишта за чекаоницу. Било нас је педесетак за оба лета, за Виљемсбург и за Норфолк, а до авиона би се ишло... пешке. Видео сам пар пута како се отварају врата у угловима просторије, иза су степенице које воде доле до писте. Чекали смо добра два сата. Ту и тамо би се пронела гласина да се лет одлаже, да се преговара са посадама, да траже резервну посаду... па је у томе већ било 22:30, кад је најзад дошао неко да каже да нећемо летети данас, јер су обе посада изјавиле да су потрошили сате за тај дан, уморни су и још један лет би био против прописа. Те сам напустио аеродромску климу и уронио у врућу и спарну ноћ у Атланти. Замало да ни не нађем шатл до хотела (плаћа авиокомпанија), штавише до првог хотела сам седео у пртљажнику, а и то је само десетак минута. Брзо смо добили собе, чак је у мојој могло да се пуши, ретко је то данас. Позајмио мобилни да јој јавим да не брине.
Ујутро, једним од два ваучера на 7$ платио велику ледену кафу (са струганим ледом, да пробам... није доста лоше ал' не бих секао вене). Кад смо слетели, установим да 1) паркирање кошта 10$ дневно јер сам паркирао унутра, у сенци; 2) сенка је небитна, кола су усијана. Стигао кући на ручак.
Радио на том кристалном извештају који треба да прикаже све тачкице за сваку од фоликула на ултразвуку. Доста сам се гњавио са тим и не знам да ли су га икад користили. С друге стране, два хтмл извештаја, што сам на брзака зговнао док смо били тамо, се можда и данас користе.
Спомиње се: 15-VII-2007., Дејвид Бертон, Јан Бренкелен, независни, Фујица, Хуебло, на енглеском