21-XI-2017.
Пробудих се јутрос, без блуза, само јако рано. Јер сам морао - Здравко иде на посао и нађемо се тамо да купим нов плински бојлер/грејач (бојлер је прејака реч, ни близу кључања то није, за подно грејање не треба више од 35°). Стигао на време, платио, вратио се кући.
Око 13:30 ево њих - он и његов кум (обојица моји ђаци), па су кренули да буше предњи зид гараже да провуку оџак и да штемују да ставе бакарне цеви тамо где смо нас двоје 1991. ставили славину у гаражу - и сами нарезали навој. Радили су до 21:00 док нису све повезали. Био је добар тренутак на самом крају, кад треба већ да крене али стално јавља неку грешку, и већ се чита упутство и вата за главу и још мало па ће чупање косе, кад приметим где је баг и само пружим руку и отворим вентил на цеви за плин.
Успели су да погоде, из друге, од чега је ракија - овогодишња харе тришња, дошло време да се проба. Ракију сам, наравно, изнео тек после 19, кад су практично били готови. Последња два сата су прошла у облагању цеви сунђером, ништа опасно се није више користило, струја повезана, све залемљено и под притиском. Знам да Здравко воли да попије и да има добар цуг, мада, истини за вољу, успева да га звекне, он се сав распилави.
И онда смо се баш загрејали, као да се поновила последња недеља 1993. кад још нисмо имали собни термостат, а овај у бојлеру не може да се подеси на мање од 39°. А у ствари може - сутрадан сам отишао до радње, изравнао рачун, и купио термостат (са даљинским!). Увече је дошао тип и то повезао, и подесио излазну температуру на 35°, а после можемо и да спуштамо - и све је било на месту. Четири дана касније је ипак решила да ипак потроши и оне остатке дрва и угља, могу два система да раде упоредо, а у подруму је све натрпано огревом.
Стари бојлер је остао да виси на зиду, збогом крнтијо, мада је све на њему исправно осим што су цеви загушене. Са овим новим увек има топле воде, у неограниченим количинама, тј доклегод има воде и плина. Препород један.
(Ал' није тако испало. Ово тако добро ради, да је тог угља и дрва остало и за пету сезону, а накупи се и нових дрва из авлије и са баште)
Спомиње се: Здравко Лакатош, кум, на енглеском