29-VIII-2017.
Кренули ми тако на Дане пива да чујемо Влатка Стефановског. Скоро да смо га чули давне 1975. кад су „Леб и сол“ били предгрупа Драги Млинарцу у Новом Саду, али пошто смо њега већ гледали само две-три недеље раније, прескочимо то и одемо на пиво. Нека, сад ћемо.
Кренемо низ штрафту, уобичајено - сетио сам се и да купим пишлу гумица за косу (не шиша ме већ неку годину, шта да се зеза са то мало), али сам их угурао преко каноновог кајиша, па су испале при следећем шкљоцу. Купио и ћетен алву са укусом ћетен алве (чега нигде нема осим тако на вашару, свуд продају са укусом ваниле или чоколаде, ни налик, сестро). Срели Арпику и Силвију са породицом на тргу (да, допешачили смо). Обишли круг и баш нам се није допало, свуд неке ограде, чак и уз ограду моста. Који је ово курац, амерички страх од тужакања, у земљи где правни систем не вреди ни шупаљ нос до очију? Или неки курајбери скупо наплаћују „услуге обезбеђења“ па метну ово да се види да нешто као раде? Ово су ваљда тридесети Дани пива и досад нико није пао у воду. Оградили су чак и фонтану, у којој је вода до пола цеванице. Ал' вам је свечана атмосфера.
У граду сретнемо Бобу и Милену Пожарић са другарицом, па с њима на пиво пред „Библиотеку“ у Гимназијској (има и пригодну декорацију). Канда је успео да сјебе навој на објективу на Еосу 40, више не изоштрава мотором, нема снаге да га окреће. Ал накуцао је 500 снимака и брзо учи.
Онда кренемо да чујемо Влатка, али је звук грозан, свуд се мешају бар три музике. Гледали смо да седнемо негде где може да се слуша, и што дуже тражимо оно све горе. Ма зајеби, ајмо у Пивницу. (после смо чули да смо били на погрешном тргу - није на Житном него у центру)
Тамо тераса скоро празна. Један са соло акустичном гитаром и појачалом управо завршава блок домаћих сентиш шлагера, нешто за хотел вејв. А онда је онај други пар отишао. Невероватно, горе на мосту, ни 100м даље, шетају стотине људи, а овде имамо целу терасу и музиканта за себе. Чим смо остали као једина публика, он окрене „Алабамо, драги доме“. Одмах извадим ноклу и пустим да снима. Штета што сам причао, нисам мислио да смо толико гласни, снимак је иначе одличан.
Око треће песме сам отишао и турио му 1000 динара у ноте, споменуо Оливера (Драгојевића, не Мандића, мада сад мислим да би исто било занимљиво) и Чорбу. Чега год да се сети. Кренуо је тачно са нашом песмом, а ми са другим пивом и још смо и певали. Цела та теорија да нема дерта и карасевдаха без народњака, да рокенрол не погађа јер је страњски а ово је наше, је чисто пресеравање. Обоје су и једнако наши и једнако страни - колико је рок амерички, толико су ови арапско-турско-грчки - него кад хоћемо да се распиштољимо нико ни не покушава са роком, те се теза сама обистини јер се друго ни не покушава - е па мене рок погађа. Народњаци никако, превише ми иду на јаја.
Кад сам му други пут пришао, турио сам 2000. Ово је у вр главе други пут у животу да то радим.
Четврто пиво смо дунули кад смо га дозвали за сто, а придружио нам се и келнер (сећам га се са свих оних састанака орг одбора за матурски парастос пре три године). Он (гитариста, не келнер) је из Хрватске, а кад је 1991. пукла тиква, затекао се на стабилној тезги у Врњачкој Бањи, па је остао. И још је ту. Коса му је дужине моје, ал' од качкета не видим одакле почиње. Прави је гласовни камелеон, звучи као Бора Чорба, као Оливер (Д.), као ма ко чију ствар пева (осим Кикија Лесендрића из Пилота, њега не вреди ни пробати), толико да смо га питали да ли некад ради себе. Нисмо први са тим питањем, ал' каже није још пробао.
Наштрикао занимљивих снимака док смо седели, реку пролазника на мосту, брод ресторан иза њега, врхове стубова некадашњег моста који ту стоје и скоро нико не зна шта су, и напокон и ову тројицу како се олакшавају, окренути ка реци (мост је она штогод светлија штрафта иза светла). Има преносних кењара, али 250м одавде, на другом крају Житног, и којегде по буџацима око центра, још даље. Овде нема ограде, и ипак се ниједан није ни затетурао ка води, колико год да су били пијани ко летве. Ваљда је до овдашње културе обждеравања, није то спринт него дуга шетња.
Некако смо ухватили такси. Док ово траје никад их нема доста, ал' ваљда је помогло што је прошао поноћни шпиц, било је скоро 2. Што сам већ и заборавио, али имам снимак од 1:53, негде после старог гробља, на пола пута до куће.
Одлично вече.
Спомиње се: Арпад Гунароши (Арпи), Добривој Гунароши (Боба), еос40, матурски парастос, Милена Пожарић, народњак, Нови Сад, нокла, пивница, Силвија Умљанић, штрафта, на енглеском