08-I-2018.

Како рече Го, „имам летеће сестре“. Нина и њени су на путу ка Филипинима, преко Истамбула (да се тамо породи са близнакињама), а Лена и Милан се враћају са одмора у Шри Ланци. Осим мањег проблема са летом (гужва до Турске, односно промена летилице пре друге етапе до Дубаија), оба путовања су прошла глатко. Турци су тражили онај папир од доктора, где овај одобрава путовање, колико да скине одговорност са себе - само је снимио папир у телефон, вратио га и пустио их да се укрцају.

До краја недеље су сви били временски ошамућени.

Једанаестог сам коначно нашао замену за ону Лоџитекову тастатуру коју сам трошио у међувремену - неку црну са белим дугмићима, са минимумом пластике у оквиру. Посебно ми се свиђа што су тастери у ствари капице над мањом рупом, тј не потања тастер целом ширином, наднет је над рупу, па за толико и не упада којекакво ђубре унутра.

Зачудо, штос је одлично упалио. Нема медијских тастера, ал' ово је линукс, у кумпу се дају предефинисати тастери, а на нивоу графичке шкољке постоји и могућност да се задају глобални тастери, који ће да раде и кад је плаџер („player“ кад се чита на јуски ћирилици, редовна фора у олдвејву) у позадини. Укапирао сам да ми требају само два - „крени-стани“ и „следећа песма“, а ако ми баш затреба и неки трећи, могу да пређем у плаџер.

Овај део пишем новембра 2023. на тој истој тастатури. Овако дуговечна је била само она Акротехова из 1991.

---

Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Јелена Средљевић (Лена), јуски, Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), олдвејв, на енглеском