Стигао је раније него што сам мислио. Позив за војску, у јулу. По закону, морам то најкасније у години кад пуним 27, а ове пуним 26. Бар имам посао, и то без смена и избачених одељења, све ми је у ова четири одељења и чак сам и наследио старешинство, матуранти електричари. Међу њима је и брат оне згодне М. из ДЦ-99.
Тако ће она и Го бити саме 12 месеци, вероватно нешто краће, свако ухвати неко скраћење. Нисам баш очекивао да ће односи између њих и мојих да се драстично поправе док нисам ту да посредујем (што је улога која ми се све мање свиђала). Те смо одлучили да се ђорамо соба са баком, и претворимо бившу шупу (оно што је 1971. претворено у две просорије 2х4, са танким зидом од пола цигле и равним бетонским кровом) у кухињу и купатило.
Што смо и урадили током преосталих месеци. Мали прозор из кухиње је отишао да буде купатилски, а уместо њега смо ставили велики, од метар са метар, на кип. Купатило је у најдаљем буџаку, само туш кабина, лавабо и кењара. Немајући појма са лепљењем плочица, одлучили смо се за пластичну оплату, што је тада било ново и још се радило како треба - и 40 година касније још изгледа добро. Довлачење водоводних цеви је било проблем, морао сам да копам 12м около да провучем окитен цев до купатила, и да у њему лупам бетон да провучем цеви (и канализацију напоље), па одатле кроз преградни зид и до кујне. И кујну смо у ту тамноброн пластику. Под је свуд бетонски, што смо свуд покрили виназ (винил азбест) плочицама. Струју сам довукао дебелим петожилним каблом скроз преко тавана па спустио у собу, а одатле у кујну и купатило. Било је већ нешто струје, предратна линија за светло у шупи, слабо и ризично. Док смо то радили, увели су нам и телефон, најзад, па сам накачио паралелно једну парицу и провукао је до наше собе, паралелно (али не преблизу) са струјом, и нашрафио и ваљану утичницу. Само нисмо имали телефонски апарат.
Прво сам ставио неке жице, утичнице и прекидаче из Румуније, па сам се онда распитао код колега инжењера из школе и бацио жице. Алуминијумске. Морале би да буду двапут дебље да би носиле исту струју, нарочито за бојлер (Кончар од 50л, неуништив), и да се каче специјалним спојницама од неке легуре, да не би у додиру са бакром долазило до галванске оксидације, ко зна каквих соли и могућег прегревања.
Предњи део кујне, где ће нам бити нови сто и столице, смо обложили (и под и зидове до метра висине) тамноплавим итисоном, какав мећу у туристичке агенције и хотелска предворја - чврста филцана синтетика, могла би за под у колима. У собу смо ставили опет тепих од зида до зида. Морао сам да ошмирглам ивице патосних дасака, јер су се извиле, земља испод њих и зид према улици су били штогод влажни. Ставили смо тапете. Мање више као прошле године.
Занимљивих пет месеци, али смо стигли све на време. Домаћинства су раздвојена, улази засебни. И ако данима не желе да виде једни друге, могу тако. Усељење је било негде у јуну.