03-IX-2017.
Нови режим у Фериверу - мртав је имејл сервер, живео имејл сервер. Осим што је сад сервер за размену прозора (windows exchange server), тј није обичан имејл него мораш да инсталишеш аутлук. Шкк? Озбиљно сам мислио да се пензионишем из места. Користим Нетскејп/Мозилу већ 20 година, и сад да пређем на то срањце? Пошаљите ми машину где је све то већ инсталисано.
А онда сам кренуо да читам како да уштекам Тандртицу у тај Офис365 и видим да је то питање самог универзитета (!). Јер је намењено имејл налозима студената. А за ове или оне сервере вазда имају кићених имена. Аман, ођеб.
Пробао сам онда да просто отворим нов налог у Тандртици. Унео адресу сервера, име, лозинку и чекао. Све је нашао сам, и поп3 и смтп и све. Готово за два минута. Јебало вас упутство на пет страна како се инсталише Офис265, Мали мекани говна да је.
Ал' није био поп3 него имап. Који нисам никад користио, а за три дана схватио и зашто. Ваљда сам о томе читао више пута раније, схватио какав је то протокол и остао на поп3 и заборављао зашто. Е сад по последњи пут: то синхронизује твоје локалне директорије... које су у суштини само кеш. Ако се нешто на серверу обрише или премести - исто то се догађа и са твојом локалном копијом. Што ће рећи да моја архива (више од 19000 порука само ове године) није моја, могу ствари да нестану, штогод да тражим вероватно не тражим по свом диску.
Те сам се наредног дана (ваљда 5.) вратио на поп3, након што сам преместио туце порука у (моје локално) ђубре, а онда морао да их враћам јер требају другима. Јеботе, поп3 ово не ради овако... дакле. И прорадило је, имао сам опет пуну контролу над својом поштом и нема проблема. Живот као пре.
Осим што је трајало до јутра. И Норман је урадио као и ја, па смо се сутрадан заједно драли кад смо установили да је поп3 протокол искључен на серверу. Ко је то урадио? Не зна се. Знам да је негде иза тога стајала Лора, и ту смо почели да се разилазимо. Оно, не верујем да је могла да нареди, али је знала коме треба да се пожали, чим је чула (од кога?) да двојица користе протокол мимо наметнутог. Наравно да је тај протокол тихо угашен. Ни на једно питање око тог протокола није стигао одговор. Јебала вас контрола, чега се бојите, да ћу имати копије незгодних имејлова, које бисте ви волели да нестану?
(завршило се тако да сам имејлу приступао из прегледача, под линуксом, иако је сву ту симулацију имејл клијента у прегледачу радио Мали мекани... што је било такво срање, прекомпликовано и напорно, да сам га отварао само кад ми јаве да има нешто за мене, или једном недељно, шта прво наиђе... и и даље сам, кад год нешто затреба, вадио незгодне цитате са датумима из ранијих имејлова. Јер нећете ме саватати са спуштеним чакширама, тј без муниције, ово је већ неко време игранка где се само гледа ко је шта зајебао и ко може да испадне крив. Где сам зајебао признаћу сам, ал' где нисам, нећете га мајци.)
Наредних неколико недеља (и месеци) је донело још корпоратоликих потеза, нарочито око праћења (багова, додавање у Федс, проблеми муштерија), што је испало показна вежба на тему како живот може да се закомпликује кад немачи појма пројектују ток података. Јер циљ им је да их контролишу и отму контролу од нас из производње. На већину њихових одлука је Јан пиздео бар колико и ја.
Данас, иначе, обиђосмо Арпику. Седи сам код куће и чува Стојана и Јагоду. Клинци баш лепо напредују. Она, истина, носи наочари и изгледа не сметају јој, навикла.
Отуд на башту - имамо још парадајза, а доспеле су и папричице, мале љуте црвене. Диско тестера лепо ради. Затекао нас и добар пљусак, па сам гледао да некако уфоткам и тај млаз из избаченог олука, ал' не можеш ефектно сфоткати воду на шареној позадини, чак ни блицем. Изађе којекако а не како замислиш.
У уторак је самлела папричице у блендеру и направила добар сос од њих. То у теглу, па смо целе зиме имали чим да се заљутимо.
Спомиње се: Арпад Гунароши (Арпи), Јагода Умљанић, Јан Бренкелен, Лора О'Хера, Мајкрософт (Мали мекани), Норман Шен, Стојан Умљанић, Федс, Феривер Фертилајз (Феривер), на енглеском