21-VIII-2018.
Комби прошао технички, пет са звездицом. Срео тамо Чаргу, дотерао мотоцикл, кинез од 125 кубика. Каже „то је моја слобода“, тј „нема сапутника да ми звоцају“.
Технички им више није у нашем крају (добро, на пола пута до центра) него скоро на Грошу. Морао сам да возим доста около, јер су близу раскрснице коју опет раде. Ту су направили окретаљку, што ових година обожавају и праве их на све стране, где год могу, то им је изгледа генијално решење за свако загушење. Ову су, међутим, сјебали јер је узана, па су бусеви обарали саобраћајне знаке. Сад је пече, прешао сам бар два додатна километра обилазећи.
Предао све папире агенцији, платио, и онај продавчев порез, који ће риба из агенције да му пошаље на мобилни, а онда кажу још пар дана, док његово пореско да зелено кад му прође уплата, траје до три дана осим да одем лично да платим. Фала лепо, то је 100км, не треба ми комби баш сутра. Ово сам, како би ћале рекао, „кренуо мало раније“. Дакле биће до петка.
Спомиње се: Велемир Прокин (Чарга), Грош, на енглеском