Поподне обишао Арпику у болници. Бокте, откад нисам тамо био (па, седам година, кад је кева била тамо). Једном пробао на погрешна врата, па се опасуљио где је шта и отишао право на трећи спрат, ни не проверавајући да ли свако може лифтом - у јавним установама некако очекујем да само особље има кључ.
Силвија, Боба и Милена су већ били тамо, а он је ручао шта су му донели. Пециво је оставио за касније, вероватно рачунајући да га је правила његова бивша (у шта бих се и ја кладио, као и у то да га није правила за њега). Био је добро расположен, осим кад је причао шта је јео док је био у интензивној, то треба да будеш болестан да би јео.
Било је хладно, пичила кошава, а зграда је тако погрешно урађена да ветар завија кроз ко зна које цеви, спољна степеништа и шта већ нађе. Кажем да згради треба клавирштимер. Јок, каже он, булдожер.