04-II-2009.

Прексиноћ сам ишао да покупим Лену после још једног квиза са тимом. Она је у првој резерви, већ имају четворо јаких. Углавном сам седео у колима, пушио и зезао се са Фујицом. Школа је Принцеза Ана (не на истоименом булевару), исто велика и богата као и њена. За разлику од оне у нашем крају, где би дошла географски, да је нису примили у овај магнетни програм. Овде има много више црне деце, нарочито између нас и те школе; на супротну страну је више измешано.

Ово сам шкљоцнуо након дужег премишљања... да ли би секретарица била резервисана и ако бих се баш потрудио да је шармирам... и би ли било вредно труда?

Исписао сам чек на 86$ за „АП калкулус БЦ“, што би требало да су неки тестови које Лена полаже да добије екстра поене, ака кредита (АП је „advanced placement“, штагод му то напредно смештање значило у овом контексту). Паре иду школи.

Ово је негде на путу до њене школе. Време је да се поднесу папири за повраћај пореза, а овај ћошак је популаран за паркирање сендвичара, да рекламирају књиговође који ће те папире да вам среде, повољно. Овај је обучен у кип слободе, рекламира 'liberty tax' - порез на слободу (!). Јебе се њима шта значи и како глупаво звучи, само да остаје у увету. Овај чак и ђуска, не би ли привукао што већу пажњу.

Тренутно гледам да направим скроз аутоматски билдер за инсталатере, триковима око Ино билдера које знам од пре. Најновији је „SetupФедс5.2.31.58 comp2x.exe, где сам заменио dat_homepage.view_master оним који не наслеђује од view_treatplan него право од view_master, и прекомпајлирао сам цео пројекат и направио егзе пре него што сам ископирао све у радни фолдер, па још једном све прекомпајлирао пре него што сам заменио сав изворник у vcx/scx класама коментаром. Још се понаша исто као онај од јуче, ради и почетна страна, само на страници са третманом му фале cCycleno и cIcu_id, што су параметри за неки поглед који се ни не користи, или не би ни требало.“

На УАу

>> Ово сам баш хтео. Ајд поново. Иде "alpha.bmp".... фајл је одбије због величине.

Мислим да подржава само јпег и гиф.

Све и да подржава, бмп уопште није компримован. То је мање више истовар видео меморије, три бајта по пикселу. Ево узео сам слику од 3696*2464, углавном мрак па се добро стишњава - јпег је око 180К, и извезао је у бмп. Има нека 54 бајта заглавља, а ш*в*3+54 даје око 26 мега.

Једини разлог за ширење бмп формата је што скоро да нема обраде. Ћушнеш га право у видео меморију... под условом да нема да се исеца, помера, тегли/грчи... што је таман за иконице, оне су фиксне величине*. Још је вероватније да је Мали мекани хтео да се додвори произвођачима хардвера, и продавцима. Више меморије, већи дискови, бржи процесори... Година кад се појавио чланак „Зашто се продавци смешкају кад тражите рачунар за Пенџери“ је 1991. Ни фокс није подржавао ништа осим бмп све до... па шестице, ваљда. И мање више све остало од Мајкрософта је исто одмах радило са бмп, тек накнадно добијало подршку за остале формате. Неки нису били подржани све до gdi+, тј морало је да се чека на темељни системски модул за обраду графике да би се признало постојање других формата... а за то време је најтупавији формат радио свуда... тј у свакој верзији Пенџерија.

Још добијам горушицу кад видим бмп снимљен на иконостас - најгори формат, најгоре место.

(*) да видиш Убунту - иконе су свг, векторске, произвољна величина, развлачи како хоћеш.

Причао са Бајлом на скајпу. Снималица за скајп је била инсталисана од нове године, али је бивало да не ради па ради па не ради. Овај разговор немам, имам од неког каснијег месеца.

Исто тако и нешто око фокса са Маринком.

Јуче, према имејлу од ћалета, чусмо да је Слађа умрла прекјуче. Јавила му Драгана. Сахрана је вероватно данас. Чуо сам за свакаква срања у тој породици последњих недеља (од њега; звао сам Драгану негде око 18. али нема снимка, немам појма шта смо рекли). Слађина сестра је у посебним говнима - муж има ћерку са стране и отишао је код те; њихов син је завршио средњу граверску и нема посао; муж је једно време био министар (!). Она је напокон дипломирала и то руски, куд ће с тим, нема више часова за руски, него се сместила негде као библиотекар у школи. Није чекала да им кева умре па да потегне питање наследства, него је то пред њом, три дана пред крај. Ова је сигурно капирала ал' онако шлогирана није могла да говори, а Слађа је већ била неупотребљива, а ни муж јој се није баш често трезнио. Канда им је отац био једини нормалан, први умро.

Слађа је провела последња два месеца у алкохолној коми, мршава, кост и кожа. Нашли су је на стази у паркићу испред Леснине. Након неких 45 дана њеном мужу падне на ум да је носи у Београд; тамо су се ухватили за главу - што је чекао толико и што је колеге нису одмах послале. Под тим условима нису хтели да је приме, па су је вратили назад уваженим колегама. Сад ови нису хтели да је приме, ал' су попустили под мољакањем и наваљивањем. После је тај њен муж кукао како су они њу погрешно лечили...

Драгана, Бајло и Сташа су свратили до ћалета и донели му оригинал белешки (оних 88 страна) и цеде са фоткама од лањског окупљања (које већ имам).

...и не, сахрана је била тек петог. Ћале је отишао са Снецом. Каже да га је мој разред поздравио као правог опуномоћеног амбасадора, сви се испоздрављали и изљубили с њим, само се Средљак држао с висока. На даћи је седео за столом где су Снеца, Бајче, Бајло, Драгана, Милица, Биљана и Јасмина. Сташа је држао контролни па није могао да остане, а да остане поменуто да није био ту ни Воза. Посебно су нас поздравиле Веца и Снеца. Вецин муж је прошао хемотерапију, изгубио доста косе, ошишао се на нулу.


Спомиње се: Биљана Гргуревић, Веља Бачикин (Бајче), Вера Стојановић (Веца), Градивој Средљев (Средљак), даћа, Драгана Витас, Здравко Сметовачки (Воза), Јасмина Влајин, Јелена Средљевић (Лена), Леснина, Мајкрософт (Мали мекани), Маринко Протић, Милица Ерцешки, Ненад Бајло (Бајло), Славица Тејин (Слађа), Снежана Стојановић (Снеца), Станоје Сердаревић (Сташа), УбикАгора, Федс, фокс, Фујица (Фујица), на енглеском