30-XII-2018.

На Нови Београд, на вечеру са Леном, Миланом и Стојаном. Паковање дечурлије у комби је најзад прошло мирно и без нових примедби - проверио сам појасеве у задњем реду, има, не раде - нема затезача, предугачки. Средио сам јуче свој појас, шнала која је требало да држи копчу да не оде прениско је била изнад ње, не испод. Нашао како се отвара и само преместио. Такође, футрола око ручице мењача је извлачила пластични поклопац око себе са табле (ручица има дуг ход, баца скоро 120° од прве до рикверца), јер су офуцани крајеви били превисоко закачени зип везицом. Одсекао везицу, сад ради како треба. Можда не изгледа лепо, ал' за возило из 2001. није лоше.

Чак сам и кабину угрејао, већ око првог села. Јесте да му треба времена, ал' ради. Стигли без проблема, пристојном брзином, чак сам претекао и пар спораћа који су се вукли са 60-70 км/ч.

Нисам нашао где да паркирам, па сам стао где сам могао, сви изашли, а онда одмах видео место само 10м даље. Стигао сам их и чак смо сви ушли заједно уу лифт, онај већи што прима и бицикл или шест особа. Нас је седморо, али само троје одраслих.

Прво су приредили отварање поклона. Добио сам књигу - где баш фантазију, тај жанр као СФовац (и као писац и штогод критичар) баш избегавам, али ајде, од ћерке је, прочитаћу*. Лена је добила баде мантил али тамноплав са звездама, фали само чаробњачки шешир. Девојчице добиле још плетених капа (исплела је свима по сову, баш слатко). Отишли смо у Гарави, два ћошка даље, као и сваки пут, једино је довољно близу а баш су добри. Није то обичан роштиљ, имају неке своје ствари, трефљене.

Вратили се до стана, Раја и Виолета штогод играли „Малу велику планету 3“, па добили диск на зајам до суботе, кад долазе да воде Јохану код ветеринара на другу инекцију.

Кад смо стигли кући (исто без фрке, није ми се спавало, захваљујући Лениној коњској кафи), нађемо поруку на Нинином телефону, од Бобе, да је Арпи опет у болници. Није имао број мог мобилног, а други нисмо понели, па је звао 3-4 пута. Исто као прошли пут, вода у плућима, олабављен залистак на преткомори, не испумпава из плућа како ваља. Могу да оперишу али има да се чека, спомињу април, ако дочека. Понудили смо да платимо за приватну болницу, ако се сложи.

----

* испало је да је ипак СФ али у цивилизацији која је заборавила на шта им ради технологија, па су се вратили у некакав чудан средњи век, измишљен на брзину кад је машинерија цркла

---

Спомиње се: Арпад Гунароши (Арпи), Виолета, Гарави казан, Добривој Гунароши (Боба), Јелена Средљевић (Лена), Јохана, Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), Рју (Раја), Стојан Настић, на енглеском