21-X-2019.

Нина већ пет дана не ради. Сви осећамо како се мир шири.

Време је и даље сувише лепо за ово доба године, треће михољско лето, као да је септембар. Ујутро смо отишли до Лидла са девојчицама (пазарили нешто мало, колико стане у мрежу под колицима), па онда на скоро празан бусодром, тамо воле да се играју. Вриште и трче и пењу се на платформу пред улазом до миле воље.

После смо их возили бицикловима, до наспрам Леснине, где ми је серекеш - дижем месечни џепарац. Што је смејурија, наравно. Скинем по 58000 динара (тик испод 500€, што је дневна граница коју смо задали пре девет година). Ту је и киоск где могу да доплатим за телефон (нови провидур, нови телефон, узео сам нокла Ц7 ре две недеље, тражио сам најновији Симбијан што има). Она тера коловозом до семафора па пређе по пешачком прелазу, а ја ухватим скраћеницу где стаје бус па се нађемо на углу код серекеша. Девојке се наглас поздрављају :).

Допунивши џеп и телефон, одемо до града. Још бућкања код фонтане, мала пица и две лимунаде у приземљу водоторња, у бурегџиници/пицварници (како би то бака звала). Ту се некад чекао ред у банци, па је онда била ОТП банка, па нека француска банка (или у локалу одмах поред), па накратко неки фенси паб.

На штрафти сретнемо Салета са госпојом ништа паметнијом но пре. Бар је оседела, а и он је подоста. Иначе изгледају исто, мало офуцано и дотапацирано, али не превише, нису гојазни нит је кожа свеже затегнута, само мало више ткива под њом.

Сва деца натрентана, стари српски страх од зиме и нарочито промаје. Завиде близнакињама што смеју у октобру да се брчкају.

Двадесетседмог били позвани код Силвије и Драгана на вечеру... тј њој је рођендан, ал' да не би правили једну огромну журку, правили су две-три мање (тим боље, нисмо морали да видимо госпођу маму). Био је још и Боба. Оно, са шесторо деце у стану не може да буде досадно, ал' атмосфера је свеједно била штогод усиљена, Силвија напросто изгледа лоше, од свих оних лекова делује успавано, зомбирано. Стомак јој је повелик, опијати, затвор. Сад има и другу перику, краћу.


Спомиње се: Александар Расков (Сале), водоторањ, Добривој Гунароши (Боба), Драган Умљанић, Леснина, Невена Средљевић (Нина), нокла, серекеш, Силвија Умљанић, штрафта, на енглеском