14-II-2000.
Још увек без кола. На старог Пужоа пада снег. Рик вози Горану на предавања (на радничком). Понестало нам млека, па смо нас двоје отишли пешке до Крогера, низ Хидраулицу (Хидрауличну улицу, названу тако по Хидрауличном језеру... а ово ко зна зашто... ту неко нешто није разумео кад се градила брана; у Вирџинији нема природних језера, сва су вештачка). Сад смо већ два месеца без кола, и скоро миља шетње (до тамо! још толико у повратку, и то натоварени и узбрдо) са ранчевима нам не пада тешко. Увежбали смо се да пређемо свих осам трака на двајздевеци (са обилатом медијаном), чекајући свој тренутак на семафору.
Потрпали бисмо два-три галона млека у ранчеве, и све остало што би затребало. Код Спринтовог погона бисмо стали на пуш паузу. Још има снега ту и тамо, и видели смо рибу у минићу и папучама како гази по њему и око њега (ни чарапе - ови јужњаци мисле да никад није довољно хладно).
Уобичајена навала имејлова на послу и са ЈуеСКруом, а ни на АманБреу не јењава. Претпостављам да је ћале са пајтосима у винограду, мора да су опет довукли попа да освешта лозу, св. је Тривун, заштитник градинара. Мора да су доста попили.
Прекјуче је било и нешто снега. Овде се баш и не задржава, а ситан снешко од три четврт метра је од јуче. До подне, овако се повио, само што не блебне. Назвали смо га Ибн Сњегуљица (хрватски више вуче на Алана Форда, шмека ради).
Спомиње се: Алан Форд, АманБре, Горана Средљевић (Го), ЈуеСКру, Рик Нетер, на енглеском