15-X-2007.
Стварни први дан АСРМа. Нисам био штандуља још од Ифабоа... и не иде ми лоше, нисам се преморио. Кафе је било у изобиљу, какве такве. Понео сам независног, Убунту већ на њему, али сам мало демонстрирао са њега јер драјвер није хтео да подржи други монитор (... 10 речи...), нешто око резолуције. Ево и снимио сам како је тај покушај пролазио, напросто тај монитор није хтео да прича са независним и готово. Пошто је Федс чисти фокс плус нешто АктивИксова, ради само на пенџеријима (тада ваљда икс пе), те сам рдповао до Фериверовог сервера (који је код Јана кући) и тако га терао.
Ово је снимљено око 9, и сви се још спремају, уштекавају се монитори, проверавају се везе, померају се столице. Већ у пола десет је нагрнула раја, и сви су кренули да обилазе и да навраћају на штанд. Срећом, нама битан штанд, онај са кафом, је био сасвим близу (види се барјак изнад монитора), кафа је била фрај. Осредња, танка, ништа нарочито, али је садржала шта треба и држала нас на ногама.
За ручак смо свраћали у неку кафетерију (замало да напишем „кафилерију“, стара навика из деведесетих), клопа онако... напуни стомак али у ствари гора од оне што сам налазио по прчварницама на Менхетну колико претпрошле године - мириси уља од репице које се предуго користи, све нешто накисело и чак ни не вуче на праву мензу, нема запршке. Ал' није ни било много скупо, осим што бих за те паре на улици могао да нађем хамбургер да се развалим... ал' не у овом крају, ово је Диси, овде је новчана гравитација много јача.
Око 15:00 сам ухватио паузу - не пуш паузу, упорно не пушим, и обиграо један круг у фото сафарију, да и ја мало изигравам туристу, иако сам особље. Упознао неке занимљиве колегинице штандуље (за њих бар знам да врло вероватно нису никакве докторице), једна се презива Фебруари (једини случај кад то стварно треба писати великим словом), срећом не зове се Ејприл... И неке три које су радо позирале, она средња чак јако весело и предусретљиво. Ал' ето ни за то нисам био расположен, сувише је компликовано а и шта ће ми.
Пошто сам начуо да је СХЕТ управо променио поља и правила, и да њихов главни програмер управо цуња овуда (наравно, сви смо ми бочни, наше муштерије - клинике - су главне овде), гледао сам да га ухватим и добијем спецификацију из прве руке. Успео сам да га ухватим трећи дан, ал' слаба вајда - врдао је, обећавао али скоро ништа („свакако ћу ти послати имејл“) и све скупа гледао да што пре збрише. Пар недеља касније чујем да је дигао сидро.
(слева: Јан, Норико, Кери, Норман)
Око 16:30 је раја кренула да се разилази, па смо се више дружили са комшиницама са суседних штандова. Око 18:00 су већ биле готове и презентације у суседној сали, пиво било фрај (имали су бар Хајнекен и Амстел, мада Јан каже да је једно за прање ногу а друго за прање клоњаре, они то кући не пију, има бољег... ово је тако, за извоз). Келнерица била изразито симпатична, дао сам јој и бакшиш (ваљда једини ове године). Мада је боловала од те црначке бољке, кад им се коса напрасно исправи око пубертета. И то се преноси масовно, не знам да ли сам видео све скупа четири са неоштећеном косом. Мушкарце, неким чудом, не погађа. Генетика уме да буде зајебана.
Разлаз био око 19, а онда смо са ове две (раде код неке муштерије, вероватно из Сан Франциска, не баш СФБЦ, но имамо их тамо више) отишли негде на вечеру. Дејвид, наравно, у сваком већем граду зна најбоља места, и јес била и добра клопа и добро вино и добро зезање за столом у сепареу, али је сепаре био скоро у излогу. Била ми је завеса иза леђа, и некако помало незгодно, ал' нисам се дао омести.
Спомиње се: АСРМ, Дејвид Бертон, ИФАБО, Јан Бренкелен, независни, Норман Шен, СФБЦ, СХЕТ, Федс, Феривер Фертилајз (Феривер), фокс, на енглеском