Близнакиње су тако одушевљене новим ципелама, да смо морали да их обувамо и изувамо више пута током дана. Још имамо руске од јуче. Печених ћурећих баткова је понестало, ал' има свеже шваргле што сам узео прекјуче кад сам узимао сланину за Лену. Направила кнедле за супу и повисок стог палачинки, па смо се развалили од клопе.
Њих две су разигране ових дана, не само да се играју него и играју, врте своје мале сценарије. Па смо их одвели у Спрингфилд. Навратили до месаре (јебига, Мркшићев ланац, кад су већ солисти позатварали а Ж. је чак иза Леснине, био сам тамо прекјуче) и купили буткице за пасуљ, а нашао сам и борбени комплет за пихтије па сам узео и то. Стрпали све у стражње џепове на колицима.
Ниједна од редовне две забавиље није била тамо (једна после дошла у другу смену) па смо овој морали да испообјашњавамо. Прво да им је боље кад су босе, подно је грејање као код куће, немаш бринеш. Кад сам изашао на пуш паузу звао сам Борчета да договорим ту дегустацију - испразниле нам се флаше, време да се напуне а и да се проба овогодишња берба. Добио списак од четири дана кад је слободан ове недеље, па намерио да на следећој пуш паузи зовем и Драгану.
Онда док је она била на паузи, седео сам уз трамбулину са клинкама, и зазвони ми телефон (изразити звук авана и тучка из старе куће). Зове Боба, да јави да је данас умрла Силвија. Он и Драган су провели цео дан у болници, чекали да им јаве кад. Не шта, знали су да је крај.
Звао Борчета да откажем. Отишли смо кући и јавили осталима, скајпом.
А онда око поноћи, кад су деца била у креветима или близу њих, однео сам горе боцу кајсије. Рачунао сам да је јабуке остало само четвртина. Напунила додатну тозну цигаретама. Па смо сели и пили. И пили. Кад ништа друго неће да прогура стварност кроз мозак, пиј.
У неком тренутку схватимо да нећемо моћи да сиђемо на пишање, па ајде у редовну боцу од 6л, што ми је успело двапут. Тежа је мало зајебавала, вукла удесно, успешно сам поправљао. Њу је петља држала дуже, а још јој нису допрле вести о тежиним смицалицама, па је пала, на леђа. Видео сам како се понавља 2012. па сам одиграо свој део. Пришао сам да је подигнем, притом заборавио шта сам се сам договорио са тежом, и под ми је изашао у сусрет. Само пар капи крви, безболно, али огромна ружна крвава мрља над целом левом обрвом. Мало изгребао и нос.
Путуј, Силвија.