18-VI-2005.
Углавили смо нова задња врата. Кроз стара је дувало на све стране, а и грозно су изгледала - пси су их изгребали до метар ипо висине, са обе стране.
Сад смо тек видели како је кућа грађена. То све летва и гипс, оно цигле што се види је само фасада, не носи ништа осим себе. Истина, пожарни зид између станова је од шљако блокова, и знамо да је плафон урађен од усправних дасака од осам цоли, ал' вертикале су сама летва. И не примећујемо ни неку изолацију иза цигле, само ваздух.
Четири дана касније смо заменили и предња врата.
А, да, како смо довезли врата - пазарили смо код Луа. Коштала су ваљда по двеста долара, са монтажом шесто. Наравно да умемо сами да монтирамо, тако да је ово осамсто долара које нисмо потрошили. Елем, Лу изнајмљује камион. Мали неки, ваљда двотонац, 20$ на сат. Није нам требало ни толико, то је ту, нема километар правом линијом. Оставио кола код њих на паркингу, узео камион, превезао, вратио камион, узео кола, готово.
Увече смо прошетали ривом. Опет онај фестивал уметнина, са, чини се, сто шатри са ручним радовима, накитом и декоративним дрангулијама. Видели оног Катића из Еберга, још слика коње и добро их продаје.
На позорници код 24. улице су свирали Земља, ветар и ватра. За џабе, тј плаћамо то кроз порез на некретнине и регистрацију кола, град их је најмио. Нису нешто нарочито, у ствари се не сећам ничег њиховог, ал' ето још раде, макар и овако ситне тезге. Сад кад погледам на википедији, продали су 90 милиона плоча, ал' јебига, и даље се не сећам ниједног наслова. Ваљда дођу ко Грејтфул Дед, то само Амери могу да воле. Кад размислим, исто и за Флитвуд Мек - после Питера Грина су се напродавали плоча онолико, ал' већину тога не могу да сварим, осим можда пар песама, остало само Амери могу да воле.
Мала сеоска приредба.
Од свега што сам снимио, а било је неколико десетина фотки, ово са саобраћајним знаком је после било славно. Буквално значи забрањено псовање на риви и Атлантској. Не знам како то спроводе, и да ли уопште, ал' ето постоји такав пропис у граду. Такође је на Атлантској забрањено крстарење, што се дефинише као „спора вожња више од једном за пола сата“. Дефиниција је мало офрље и теже ју је превести у акцију, ал' добар пајкан може да је употреби ако затреба да смири екипу момака у друмској крстарици, који полако возе поред тротоара и добацују рибама. Што је у ствари стари амерички обичај.
За то време, Нина је била (у Ричмонду?), на неком играчком скупу, где се маскирају у ликове из игара. Мама јој је сашила костим.
Спомиње се: Ененберг (Еберг), Невена Средљевић (Нина), на енглеском