октобар 1991.

Наш велики увоз је успео преко сваке мере - машине су се продавале брзо, по неколико комада недељно - заслужили смо посету представника произвођача. Било их је двоје, са англфоним именима и кинеским презименима, типа Оливија Ченг и Џими Ли. Сећам се да је тип причао нешто о томе докле је електроника дошла, да комплетан магнетофон може да се направи тако мали да би могао да се увуче у касету. Једини разлог што то није ситније него што јесте је величина прстију, касете и звучника.

Питао сам и за штапиће. Јесам већ штогод вешт са њима, али... шта се ту рачуна у мајсторски испит? Шта треба да урадиш да знаш да си мајстор. "Подигни два кикирикија", рече он. Што ми никад није успело, али су то урадиле наше ћерке, седамнаест година касније.

Болди и Сале су их одвели негде на вечеру, немам појма где. Никад их више нисам видео. Име фирме, Акротех, не може чак ни да се изгугла. Има десетине фирми са сличним именима, а и њихова марка ИПЦ није заштићена, а скраћеница се односи на десетине других ствари.

Неколико година касније, узели смо А из њиховог логоа као основу за лого Аваија.


Спомиње се: Аваи, Александар Расков (Сале), Болдижар Барваи (Болди), на енглеском