22-I-2020.
Одвели близнакиње, на бицикловима, до Фабрике станице. Нисам понео еос70, шкљоцао мало старом ноклом Е5, ваља још за фотке. Прогорело на осунчаним станама њихових розе јакница (које зову шеширима јер имају најважније: капуљаче). Шеф станице и помоћница му, фришки деда и баба, овог пута нису изашли да им се диве. Шетали смо се низ пругу коју стотину метара, ал' не довољно да видим торањ који свако вече видим из своје симпић фотеље. Видео сам га пар пута, новим 60х телескопом из Лидла, или оно кад смо Санда и ја прошли около пре него што смо скренули ка станици. Изгледа као нафтна бушотина, не знам које боје. У сутон изгледа бео, сад изгледа тамно, ваљда што је небо иза светлије.
Отишао горе да издимим, и неким чудом је скајп на Цимету био укључен, и жмигао ми на алатници... гле, види види, Биља је у граду. Дошла да види кеву. Хтела је да попијемо кафу у Гимназијској, у Кафемату. Па касно сад, а и имам проблема са машином (редовни апдејт Кубунтуа се заглавио кад је освежавао Хромијум прегледач, па сам гледао како да се извучем из тога). Није ми се баш ни излазило. А ни она није на одмору, ради одавде. „Шеф те пушта да радиш одавде?“ „Нема шефа, соло сам, сама себи шеф“ „Ау ти су најгори, патио сам се и сам са таквим“.
Па је план да у петак одемо до Драгане, што нећу да најавим, нек буде изненађење. И да, мораћемо да је покупимо, скроз је изгубљена. Морала је гепеесом да тражи старачки дом где јој је кева, иако од главне улице до тамо има једном да скрене. Дакле важи, јесте до Леснине још лакше и отприлике исто растојање, али каже она да се све изменило... Па јес, није ту од осамдесетих а ни пре није живела у граду него у свом селу. Дођемо по тебе.
Спомиње се: Биљана Лајковић (Биља), Драгана Витас, еос70, Леснина, нокла, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Фабрика станица, цимет, на енглеском