04-VII-2010.
Пакује се Лес из #1. Велики Буџетов камион је паркирао прво страга па спреда. Код њега је распоред као што је код нас био испочетка, па у сред приземља има уско грло, било шта крупније из кујне и оставе би морао да провлачи кроз то, па зато.
Она црнкиња са кратком блајханом косом из #7 се иселила у четвртак или ту негде. За време пуш паузе смо их гледали како трпају у кола све што није стало у камион. Нису се ни осврнули да виде има ли с ким да се поздраве, само сели у кола и гас. Није да смо се познавали.
Прошао сам једном, са Фујицом укљученим на видео, кроз целу кућу, да покажем кеви кад дођемо. Јер знам како уме да збуни салата од појединачних фотки, ту увек фали неки снимак који би то повезао у целину.
Поподне, ручак код Далтонових. Симпатични људи. Отац је некакав правник или тако неко ко се дознаје у те заврзламе, каже да ће гледати да нађе неку рупу да можемо да се вратимо. Касно је да покушамо да останемо, превише смо мостова спалили.
Имају и ћерку, која делује да је паметна, бар по причи, колико и Тревис, ал' је поштено опичена и уме да изведе врло оригиналне потезе, да се побуни елегантно и убедљиво... Не сећам се шта су то причали о њој, ал' тај је утисак остао. Скроз ми криво што је нисмо упознали.
Напољу је био четврти јули, али се нешто не сећам да је био неки жешћи ватромет. Нешто нас се и не тиче, није наш празник.
Иза поноћи нађе она на Луфтхансином сајту неки документ о томе како то иде са додатним пртљагом. Испада да жестоко наплаћују сваки додатни комад, а постоји и ограничење по комаду, и по димензијама и по тежини (24кг). Нашли смо негде пецарошки кантар и кренули да премеравамо торбе.
Спомиње се: Далтонови, Лес Пол, Тревис Далтон, Фујица, на енглеском