28-II-2020.
Седми френдз парти, код нас, овог пута лањски тутифрути. Драгана и Борче су се појавили око 19:30, ал' није ни битно, ћевапчићи и ражњићи (тј не баш... бело месо замотано у сланиницу, заденута чачкалица, па на роштиљ, као да је било на жици) се неће охладити у оној кутији од стиропора. Отишао до истог брзождера као и увек, број одавно меморисан у нокли.
На јеловнику је био тутифрути 2018. а и кајсија. Један од оних где први гутљај не личи баш на нешто посебно, а онда други само клизи. Глатко. Ово је требало да буде финале дегустације, „па да нам кажете шта вам се свидело, па онда да то пијемо кад прођемо цео круг“. Ал' нису казали, дакле тутифрути. А што се тиче комплетирања круга, Драгана само рече „следећи пут код мене... мада можда неће бити петак ал' зваћу“. Тај точак кад се заука...
Драгана је усвојила Виолету за то вече, или обратно. Ова се загледала у дуге лакиране нокте и бројно прстење. Пустила је да је Драгана храни ћевапима - које и иначе једе, али исецкане. Овог пута право са виљушке, појела шест комада, доза за одраслог.
Нем' појма шта смо све причали и шта се дгоађало, око поноћи је само рекла „ај добро може пола чаше“, а после поноћи „добро још једну па идемо“. Двапут.
Спомиње се: Виолета, Драгана Витас, Малиша Борковски (Борче), нокла, ћевапчићи, френдз парти, на енглеском