17-VI-1976.
Весела времена... положио само основе општенародне одбране и друштвене самозаштите. За шестицу је било довољно да се зна име предмета, ал' сам бар прочитао књигу и убо десетку. И линеарну алгебру. Остало касније.
Истина. Пукла му спољна, ушивао је жицом, телефонском парицом.
Добро зезање. Франци је понео адаптер за рибље око, и телеобјектив (прави, не адаптер) па смо испуцали ролну слајдова. Чак смо ишли и на Дунав да се купамо.
Ја лежим на плажи, а они на мени као на обореном слону,
Не умем да кувам ерго судови. Молерај на зиду сребрн, популаран шездесетих док не покушаш да га префарбаш.
Лажњак, позира.
Код куће бисмо ишли на базен. Негде овог месеца сам био опет дао крв, и сестра је промашила кривину, тј убола у вену па кроз вену па опет у вену с друге стране кривине, дакле три рупе уместо једне. Све океј, не боли то нешто, ал' остане гадна модрица у дивним бојама. Крене од модре, па буде љубичаста, па понегде зеленкаста са жућкастим ивицама, понекад све то одједном. Прође то за десетак дана.
Елем, излежавамо се тако крај базена, кад ти наилази Ђуђин син, и одмах крене да подјебава што само лежим, омлитавићу тако, треба да се плива, вежба, да се набаце мишићи. Лако је њему тако разбацаном, грађен је као трокрилни орман, могао би обоје у зубе да нас носи. Реко не могу сада, на поштеди сам, дао сам крв... и покажем му модрицу. Како је само тог тренутка побледео, и попримио још неке боје, и без речи побегао.
Тек кад сам ово испричао код куће, онда сам сазнао да се страшно боји игле.
Спомиње се: Ђурђа Мићуловић (Ђуђа), Франц Бауер (Франци), на енглеском