27-VI-2010.: Венчање
Ендер је ноћио код својих (у енглеској верзији: отишао до куће његових родитеља за ту ноћ, јер јебига немају то код+неког, а немају ни своје)(е, не, Бурунди пресудио, каже се „overnighted at his parents'“), па ћемо се наћи ујутро на плажи. Да не би случајно срео младу у венчаници пре него што дође тренутак.
Стигли смо тамо са чак неколико минута форе. Један од Ендерових другара скоро да је скренуо на ближу плажу, а онда је препознао наша кола („и видим Матрикса и ту браду у ретровизору, и, еј, чекај, ја знам ту браду!“) па нас је пратио до другог краја Сендбриџа.
Онда сам ја извео младу преко дине на плажу, а брачни комисионар (комесар), огроман лик са још већим гроником, је читао из својих текстова, све о љубави, ружама и одговорности. Ејмили, благо неупућена у догађај, је скакутала мало око Ендера а мало по његовим прстима. На фоткама изгледа као да плеше.
И тако су се Нина и Ендер венчали.
Обред је био готов за двадесетак минута - Нина и ја смо кренули у 7:54, велика породична фотка на крају је у 8:12, али је трајало целу вечност, друг комесар се презнојао за једно пет кошуља. Го је направила 144 снимка својим Еосом 40.
А онда смо се преместили на унутрашњу страну дине да лабрцнемо. Од оног „багета“ (ни налик) је била направила квашенице, одлично, осушио би се и стврднуо иначе. Тревис је прво бојажљиво пришао томе, као да ће да му нешто науди, а онда је појео шест комада. Остали смо тамо у вр главе један сат, већ је била стравична врућина, благи ветрић с мора једва да је прелазио дину, ни близу довољног.
Разлаз кућама да се расхладимо - вечера је код његових поподне. Попили смо кафу у стражњој авлији, западна је страна, још је ладовина.
На журци, пак, око пет па надаље, гомила Филипинаца, па ми, па неки пријатељи - кум (и ко је већ био други сведок), једна од Лениних Ребека са својим чупавим кучетом, Украјинац Максим (Нинин другар са посла) са женом и ћерком. Позирале су ми њих две, и то је стварно била најружнија сцена године. Тако су на 3-4-сад искезиле званичне лажне осмехе, обе - а клинка нема три године. На одраслима изгледа погрешно, на детету ружно, овако синхронизовано је одвратно.
Торта је била... онако, јели смо и горе, да кажемо слаба до никаква, ал' срећом мала. Но обред сечења торте је бар био за фоткање, било и доброг зезања, где се Фрејс нешто није снашла јер смо ту ми пали под свој утицај а она испустила дизгине и није управљала догађањем... но, нисмо је дуго држали у томе, било је забавно гледати је како се не сналази неколико минута, после већ не, ево сад ти преузми.
Кујна је била права филипинска, добра и обилна. Није било музике, ако не рачунамо да су играли „Рок бенд“ (и Лена певала :). Унутра се није пушило, па смо излазили на жегу и запару, редовних 99% влаге. Имам гомилу добрих фотки, нарочито са три сестре на гомили, ко зна кад ће се опет тако скупити. Ту нам је и Реин правио друштво, мада не пуши, него ето да се мало издиванимо, подаље од галаме. Показао нам је део свог блага, шта је нахватао из магацина. У пензији је, али још тезгари у морнаричкој бази, у магацину који је је више оно као радионица за ислужено особље ратом ометено у главу, а он им дође више као васпитач или вођа групе. Ту се често нађе комада који би се дали искористити, али по пеесу иду у расход, и он то уредно расходује и донесе кући... У гаражу нас није водио, то са фотки знамо на шта личи.
Последњи снимак је од око 20:20, убрзо затим смо (Го, Лена и нас двоје) отишли кући. Младенци су дошли можда сат касније, ово стварно није била целоноћна журка.
Осам година касније сам сазнао да је срећни пар морао да замоли Фрејс да организује журку. Није сама понудила. ШКК - она организује такве журке десетак пута годишње, а сад кад има и разлог, морају да је питају?
Спомиње се: Бурунди, Горана Средљевић (Го), Ејмили Аквила, Ендер Аквила, еос40, Јелена Средљевић (Лена), кум, Невена Средљевић (Нина), Реиналдо Аквила (Реин), Росанда Аквила (Фрејс), Тревис Далтон, на енглеском