23-III-2020.
Аутокрп наше спаваће собе горе.
Нина је успела некако да успава клинке, а ја да објасним Раји и Виолети да ако их пробуде, не можемо у пазар. Лидл се затвара у 15:00. Ако не одемо, понестаће нам чипсија и кокаколе и шта већ воле, па ће јести шта има. Па нек бирају.
Заћутали су на неколико минута па се заборавили. Онда сам рекао Раји како се дивим његовој храбрости да се коначно окане чипсија и остале сламе и пређе на сланину... што га је престравило. Али океј, некако смо кренули. Овог пута се одлагало јер је Нина затурила новчаник (нашла га после на кревету) и тражила га по кући па и по комбију. Телефон је имала, а на њему је списак за пазар.
Пао први снег ове зиме...
Нашли смо практично све осим банана, брашна (нашли сутрадан у Персуу, па следећи пут још 4кг у Лидлу), флаширану воду (имали су Росу, шестак од по литар ипо, ал' то је фирма Мирина (бацила кашику лане), нека хвала, и воду смо у Персуу), и макарона за гулаш (а имали су шест врста шпагета и четр тортелина). Штогод им фали особља да пуне полице, јер држе више каса отворено - шест од укупно осам - него иначе, да смање контакт, муштерије ће опростити ако понечег усфали. Следећи пут кад сам дошао (овог пута сам), касирке су имале лепе СФ шлемове, са јаркожутим пластичним оквиром на челу и провидном пластиком преко целог лица, фино би пристајало стјуардесама у приватном авиону неког зликовца из Џемса Бонда од пре 60 година. Купили смо и нову главу за туш - старој ништа није фалило, али је прстен којим се црево притеже на славину пукло, јефтина пластика. Купио сам и додатак за славине, са ледовкама у три боје, ради на воду. Па се питам има ли ту покретних делова, и јесте има. Дуваш кроз то и осећаш како се лежајеви окрећу, значи мала турбина. И нешто електронике да бира боју по температури.
И то је то, купили смо све чега смо се сетили. Пекач за вафлове са измењивим калупима (стари је могао да пече само вафлове), два плека (да можемо да печемо две ствари одједном). Нашли смо и пелене, ћуреће батаке, смрзнут помфрит, грашак и ћуреће грудвице, три пакла немачког маслаца (за торту - звао сам Прлеског јутрос, познао ме по гласу, каже ништа, затворено до даљњег, можда ће за пар недеља моћи да прима наруџбине, седење никако), и четири калупа за хлеб (синоћ је направила свеж квасац, као што је радила од 2012., треба да буде готов за 4-5 дана).
Време се опако погоршало. Јутрос -2, збогом кајсије. Цветови нису опрљени, ал' то не значи ништа. Увече пао снег. Јебо зиму кад почне у пролеће.
Црвена линија на другој фотци је стезна трака, којом сам притегао грану тисе да расте усправније, мој мали покушај бонсаија (и успео је). Таквим тракама се притеже терет на камионима. Ова је, на моје очи, попустила пар месеци након овог снимка, напросто се распао крај тамо где се држала за своју копчу, биоразградиво, било довољно дуго на сунцу. Понављам, таквим тракама се притеже терет на камионима. Па јеботе.
Спомиње се: Виолета, Невена Средљевић (Нина), Прлески, Рју (Раја), на енглеском