01-V-1976.
Дошли смо кући шинобусом, јефтиније је и може да се пуши. Оно, може и у бусу, али тамо су пепељаре ситне и увек натрпане папирићима, нема ни кеса ни канти за ђубре, а не празне их скоро никад. Те је било згодније возом, нарочито за викенд, на повратну карту је био 25% попуст, и важила је три дана, таман за викенд. Но, за овако продужени викенд - ако први мај пада за викенд, онда се не ради још један дан, можда и два. Нашао сам и возну карту, од 29., али до Елемира. Јер од Зрењанина до Новог Сада има 45 километара, пругом и свих 95 (компликовано то), те по тарифнику повратна важи три дана. Ако је преко 100, важи шест, дакле до Елемира.
Ово је снимљено баш за празник, мада је могао бити било који дан дугачког викенда. Можда 2. јер као да се сећам да је била недеља. [да, први је падао у суботу]
Узео шкодилака, ушнирао ролну слајдова у Практику, па смо одвезли Хелгину ћерку на Тису, близу моста. Не у плавну џунглу, као прошли пут, него само седели и сликали се. Њој је било ваљда око 16 година, и сећам се да је тражила, ако можемо да нађемо, било какав материјал о групи "Свит". Нешто смо као обећали... али тада сам већ комплет дигао руке од читања о попу у часописима, а нисам куповао Џубокс (прво студије, па пиво+дуван, за остало ако претекне). Џубокс не би ваљда ни писао о таквом бенду.
Немам појма шта смо причали и шта радили цело поподне, осим позирања за та четири снимка (од чега је на једном чуварево куче пред вратима, а на четвртом је она размазана, упркос блицу, лице чудно искезечено). Генерацијски јаз од пуких 4-5 година се испоставио превелик.
Дежурни возач пије швепс...
Неким чудом, моја матурска кошуља је још носива, и тапетарска трака изгледа као нова. А зелена сомотска јакна ће изгурати још годину или више.
Од свих на групи сам тражио да ми напишу по ξ како мисле да треба, на корице свеске за геометрију. Добра збирка. Ни типографија по књигама није била уједначена, као да је свака штампарија имала своје мишљење о томе како то слово треба да изгледа.
Свеска је шверц из Румуније.
То „noli tangere circulos meos“ је интерна зајебанција, због Поенкареовог модела хиперболичне планиметрије, где разноразни кругови изигравају праве. Други део штоса је у самом језику - за који красни би Грк, према причи занесен у своју науку, проговорио латински?
Кад сам код шверца, имали смо једном занимљив догађај. Враћали смо се из Темишвара, сад више не знам ни које године, ал' у Румунији је било слинавке и шапа. Спроводиле су се стандардне мере, са румунске стране је, на улазу, било чак базенче, да возила при уласку прођу кроз раствор неког средства за дезинфекцију, да бар сперу шта је већ могло да се успут нахвата на точкове. То, да им не уђе. Да им не изађе, наши су комплет забранили увоз било чега меснатог. Ћале је, као сточар, знао то све и тога смо се и држали - не да нисмо куповали саламе, него ни месног нареска из Кине ни сира. Било је чега другог да се пазари, нисмо дошли празни. Штавише, узели смо 60 јаја.
На граници нам цариник нареди да бацимо та јаја, тамо у буре. Ал' ово није месо, мере су због слинавке и шапа, нема везе са живином. Знам и ја, каже цариник, ал' дошла нам шефица, и контролише нас, у пропису пише „намирнице животињског порекла“, не вреди да се објашњавамо.
И шта ћемо, однесемо та јаја на други крај паркинга, где је било неко буре, и једно по једно бацимо унутра. Као да смо снимали нешто са Тимотијем Бајфордом. Ако смо већ на штети, бар да се забављамо.
Спомиње се: Нови Сад, практика, Хелга, шинобус, шкодилак, на енглеском