22-V-2020.
Виолетин рођендан. Није месила торту, Прлески опет ради, па сам се најавио два дана унапред и добио. Чак сам нашао и где да се паркирам (лоше место, али ни десет минута) док ми напумпају балон хелијумом, код Житног трга. Није "рођенданска принцеза" - некако смо је убедили да није здраво да изиграва принцезу, боље да батали гњаважу и ужива у слободи, те је на балону писало "happy birthday" (да, на енглеском, балони на осталим језицима још нису измишљени).
Спавала је, наравно, до поподне (Раја је устао само сат раније), па смо изашли на улицу да објавимо да неће бити у 16 него у 17:00, ал' нисмо никог ни нашли. Онда је у последњем тренутку, кад смо већ пумпали балоне и правили којешта од њих, Санда хтела да се провоза. Добро, метнем је на бицикл и тек онда ухватим децу на улици да им јавим - тим боље, мислили су да је то следећег петка. Баба је исто отишла са Линдом и јавила осталима.
Виолети смо за рођендан обећали сјајне фломастере (а њено цртање је да седнеш, не само резултат него и техника), а у понедељак, ако устане довољно рано, добије бицикл. Испало је да је то наредни понедељак.
До 16:45 је све било спремно и првих пар девојчица је стигло. До 17:10 било их је туце. Сто претрпан слаткишима. Кока против сока 4:1. Чак је и Раја изашао и мада се није много играо са њима, уживао је у указаној пажњи (он и ја смо били једини дечки). Шест свећа смо палили трипут, да Нина и ја ухватимо добре снимке.
Око 18:10 све девојчице, па и наше, су изашле на улицу да се играју, а дошла два-три дечака. Добили су торте и кокаколе, ајдарали се по авлији - у шатору и на клупи (једна фосна од скоро два метра, на старим гумама од комбија). Око 18:30 смо их некако изјурили и затворили гаражу (до дворишта се може или кроз кућу или кроз гаражу, а у гаражи сам био заглавио дугачку лотру да изиграва ограду од степеништа, да не упадне неко у подрум). Она је распалила роштиљ. Око 19:00 смо таман били готови са ћевапима и вратом и ставили кобасице на ватру, кад долазе Драгана и Борче - десети френдз парти. Поседели смо напоље још један цигар, таман док се испеку кобаје. Баш им се свидела ушушкана авлија, ал' убрзо је било јако хладно, баш шашаво време ових дана, па смо ушли. Сели, јели, пили кајсију из 2017., сад баш клизи, чантрали - као и обично. Враћамо се у форму, зарекли се да ћемо остати дуже следећег... не петка него понедељка, пошто ће за викенд бити још рођендана, Нина па Борче. Њему то дође 65. дакле иде у пензију мада још од 16. марта не ради, откако је био полицијски час због короне. Сад је седмог то престало, али се школе нису отвориле. Као и већина професора, радио је од куће са свом децом која су то хтела (већина, каже) али у школу није ишао. Ваљда више ни неће, осим можда једном да покупи ствари.
Разишли смо се ваљда око један.
Спомиње се: Виолета, Драгана Витас, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), Невена Средљевић (Нина), Прлески, Рју (Раја), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), ћевапчићи, френдз парти, на енглеском