08-VII-2010.
Скраћени дан од само 18 сати - летимо назад у Европу. Након два дана мерења наших торби и роботске машине за вез, коначно смо то довољно стесали да прође Луфтхансино ограничење од 24кг по комаду. Закључио сам да ми неће требати ни тозна, 26 година је доста, лети на гомилу осталог ђубрета. Дискове са музиком и филмовима сам пробрао - сву музику сам пребацио на диск, од филмова већину. Цедеови су тешки, то све има скоро три киле, а диск ионако носим.
Снимио сам чак седамнаест пута један од жбунова цигуре пред кућом, са све птичицама. Ваљда ниједном Фујица није изоштрио где сам ја хтео.
Код првог комшије, из #2, пред кућом дечији бицикл... ал' нешто се не сећам да је жена доводила децу, још су били фришко под разлазом, лик је живео сам. Кад му је долазио брат пре неки дан, можда је и остајао да ноћи, да му прави друштво. На #1 у прозору већ пише „Издаје се“ - Лес је збрисао пре четири дана. Исто пише и пред #6, ал' томе има већ неколико дана, већ су однели ствари а комшије пробрале оно што извршитеље није занимало. Из #7 су отишли пре неки дан... јеботе, сви одлазе, чак и ми.
Ејмили је спавала код њих у великој соби, подигли су јој онај мали шатор, па у њему. Соба је некако успела да буде у горем нереду него док смо ми спавали у њој. Упркос томе што је клима скоро нова, ту је и велики подни вентилатор. Ендер је прави Вирџинијанац, никад није довољно хладно.
У 13:20 сам се одјавио са четног састанка у Фериверу, „океј... видим да нема ништа хитно... Полазимо за 40, пакујем лептоп. Видимо се преко.“ (то „видимо се преко“ спада у Дејвидове омиљене фразе.
Ендер, Нина и Ејмили су нас испратили на аеродром ОРФ. Ишли смо двојим колима - њеном Акуром и Матриксом, због пртљага. Већ смо се били спремили да платимо додатних 700$ колико би нам Луфтханса наплатила. Испало је да смо платили само 100$ (Јуес Ервејзу) за два додатна комада, без мерења. Гррр... Штавише, једну торбу, коју смо мислили да носимо са собом јер је довољно мала, су исто учекирали, за џабе, и то нам узели из руке кад смо улазили у авион и однели је у пртљажник.
Пасошке контроле ни нема. Погледала шалтеруша кад нам је издавала перонске карте, погледали ови из обезбеђења, ал' то само да виде да смо ми ти чија су имена на картама. Отворили су торбу са мањом шиваћом машином, узели брис да виде има ли... шта су већ тражили.
Летови су били блажено досадни. Малим двомоторцем, Волвом (или беше Саб?), до Дисија, са четири (кожна!) седишта у реду, као де лукс аутобус. И то кад смо већ мислили да више нећемо крочити на америчко тле, одведу нас на степениште доле, и пређемо двадесетак метара до авиона, нема тунела.
На Далсу сам видео пар киоска где смо могли да разменимо доларе за евре, каже без провизије. Аха, да, какао да не, уштедимо 3% провизије а твој курс је око 11% гори од нормалног, адио маре, госн Хинди мењачу.
Нешто смо и појели, Лена радила јогу... начекали смо се на Далсу. А нигде пушионице, ех. Добро, после оне године кад нисам пушио, десет-петнаест сати је лук и вода. Дочекали смо и Луфтхансину стјуардесу (ваљда их они још имају, остали су све то разјурили па сад имају политички кориговане похађаче летова), која је наглас објавила да „не требају нам ваши пасоши, само перонске карте, понављам, не показујте ми пасоше“. И, чуо сам и немачки. Стјуардесе нису најмлађе, делује да су негде у позним тридесетим или јаче, ал' се добро држе и имају шлифа.
У авиону, клопа солидна. Немачко пиво. Лименка минимална, ваљда два деци, али је стјуард направио добру представу. Кад ми је понудио, кажем (на енглеском) „ах, америчко пиво...“. Каже „ненененене, немачко пиво!". Онда је сачекао да потегнем, снимио моју блажену фацу, па онда он сложио фацу за „ша сам казо“... ал' кад сам отишао на веце однео ми је лименку, рачунајући да мора да сам га ексирао. А баш сам намерио да мало мерачим. Штета. Ал' свеједно, и то мало што сам пробао је звучало као обећање шта нас све добро чека с оне стране.
И онда смо прешли датумску границу.
Спомиње се: Дејвид Бертон, Ејмили Аквила, Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Лес Пол, Невена Средљевић (Нина), тозна, Феривер Фертилајз (Феривер), Фујица (Фујица), на енглеском