15-VIII-2012.

Најзад то летовање. Устали, спаковали шта смо имали (и Наново, са Федсом на ћирилици, тада још верзија 5.2, јер 5.3 није био спреман за велики демо), њих две селе са мном у сакса те смо кренули на југоисток. Нисмо ишли преко Вршца, јер је план био да посетимо тетка Милицу, а њено село је више на запад, па смо кренули још сликовитијим путем преко Алибунара. Прошли смо и кроз село где је Жара, ал' нисам знао колико ће нам времена за шта требати током дана, други пут ћу га наћи.

Њу смо нашли из цуга, није проблем, у центру је, али она нас је очекивала тек сутрадан. Тако је то кад се најављујемо преко ћалета, напола је глув. Збрбољила нам је неке кобаје и кромпир, класично сналажење за на брзину. А онда јој се ишло на Брег, да нам мало покаже. Што да не, а штета што смо управо јели, могли смо нешто тамо горе, са погледом. Обишли смо вилу Брег, пардон, Виллу Брег, што је био ваљда Инексов хотел, а садашњи власник је својој жени Северини (познатој по реченици „осјећам да ће ово бити добра ноћ“, из порњака који је процурио), тамо средио апартманчину (после се преудала). Сели смо у неки ресторан, попили кафу. Да је био сувљи ваздух, ко зна докле би се видело... овако личи на у вр главе 20км.

Онда смо њу вратили кући, а ми продужили на југ. Надомак Пожаревца, решимо да вечерамо негде уз друм, спазим кафану, претекнем бициклисту и, све гледајући да се није примакао, успорим кренем да гледам где се то излази на кафански паркинг. Тог тренутка ме претичу два осамнаесточкаша и чујем звонце од бицикла. Шта који курац, погледам у огледало, бициклиста је још далеко... ајао да, то ми је телефон. Пре неки дан сам закључио да су ми се огадили звуци из нокле, па сам снимио њено звонце (за позиве), и прва два такта „Прекида веза“ од Цепелина, јер пра два акорда су М на морзетовом коду. Док сам у војсци учио телеграфију, стварно сам у глави чуо та два акорда кад год неко откуца М. Но, јавим се после, Клекс се јавио са Шкрбиног телефона, пита кад стижемо. Сутра, другар, сутра.

Док смо стигли у Пожаревац, већ се хватао мрак, а навигација је постала проблем, јер је центар права пешачка гунгула. Отишли смо до Сребрног Језера да тамо нађемо нешто, али је слободног места било само у некој сивој кутији са углачаним алуминијумом, за око 7000 рсд за ноћ, па смо окренули налево круг и вратили се у Пожаревац, где смо нашли апартман за 3000. То је стари хотел, ваљда из шездесетих, делимично реновиран и дотеран. Имао сам проблема са паркирањем, јер сам промашио улаз у њихов паркинг, па паркирао иза ћошка... што је десетак минута касније постало пешачка зона, ограде га увече. Кад сам отишао да се препаркирам, могао сам да возим 100м уназад, или да обиђем око блока. Изаберем ово друго, и нађем се опкољен пешацима. Пајкани ме усмере да станем негде. Видим шта је, и чим сам изашао кренем са „помагајте људи, како да се искобељам из овог!". Упалило је, чују да нисам одавде, спомињем хотел, и упуте ме да урадим оно што сам и иначе намеравао.

Тај маневар и није нешто дуго трајао, ал' док смо нашли собу (у енглеској верзији објашњавам да се то овде зове апартман, што у енглеском значи стан... убацио сам то после међу лажне пријатеље на sGradlj.com), бешика ме баш притисла. Само сам спустио ранац на најближи кревет, и правац купатило. А јеботе овде нема кењаре... а да, апартман су направили од две хотелске собе, што има једно ипо купатило, ово је неки посебан аранжман, ушао сам баш у то пола. Море, порцелан је порцелан, испишао сам се у биде.

Мислио сам да сам снимио звук, ал' нисам.

И онда шетња. Узели сладолед на уличном штанду, појели га у ходу, и најзад нашли неки кафић да попијемо пиво на тротоару. Доста неочекивано, пар момака у кафићу су свирали суву акустику, џезирану блузирану верзију познатог материјала, на хармоници и акустари. Пиво је таман легло, мислим Старопрамен, ако није било Никшићко црно. За суседним столом три дебела Цигоса, рекао бих у средњим тридесетим ал' ко га зна, били су ми иза леђа и нисам баш загледао. Пушили су наргилу, дуван парфимисан на вишњу. Говорили су немачки, што углавном разумемо, а рачунали су да је то њихов приватан језик и били прилично гласни, навикли да су напољу и довикују се. Ништа велико, никаква завера, крећу на друм и договарају план пута.

Не знам да ли смо викали друго пиво. Били смо мртви уморни, отишли да бацимо леш у кревет.

Спомиње се: sGradlj.com, Градивој Ража (Жара), Градивој Шкрбић (Шкрба), Наново, нокла, саксо, тетка Милица, Федс, на енглеском