16-VIII-2012.
Устали смо баш рано, око шест. Делимично реновиран хотел значи да је штогод окићен - нове дебеле црвене завесе, наранџаста фасада, а простирке у ходнику су из шездесетих. Добар доручак, какви умеју да буду у хотелима, са младим сиром - сећам се да сам баш то превео некоме, и то на шпански (!). Нашкљоцао се с прозора дугом цеви, тј. половним јапанским телеобјективом, који изађе на око 320мм на еос40овом чипу са фактором 1,6. Имао је жућкаст филтер, уместо поклопца, ал' то лако скинем у обради. Изоштравање је мало проблем, превари око па мислиш да је изоштрио, а и јесте, само не тамо где мислиш него мало иза. Углавном добро ради.
Све има, и белу силикатну опеку, и грб, и исечке из несврстаних новина.
Пошто нам је било доста сликовитих обзорја, нашао сам најближи излаз ка аутопуту и шибнуо до Ниша уз само једну паузу за кафу, у „Ресторану Тито“. Сва СФРЈотска иконографија, и дизајн мазнут из тог доба. Ресторан није поживео - седам година касније га већ није било (а онда још две касније јесте... хм), видели смо нешто друго на том месту, са билбордима на турском, турске камионџије су на тој етапи најважније муштерије.
У Ниш смо стигли око једанаест. Лако смо нашли место, и срели целу олдвејв банду тамо... тј осим двојице мештана (Клекса и Јонетуа), који су били код куће. Шкрба ме одвео до Клексове зграде, где сам оставио кола. Није далеко, може и пешке. Место где смо одсели није прави хотел, него је преноћиште, без доручка. Собе су у ствари хотелске, али не стандардне, него је прерађена стара кућерина. Наша је соба на спрату. Шкрба (са женом, без ћерке) је на крају терасе, па дође пар њихових пријатеља, па наша соба, само се код нас није улазило са терасе него од степеништа. Колега математичар је био на другом спрату, у ствари у поткровљу. Стинге је набацио нову рибу, па је нашао неко место са базеном, од чега је већ сутрадан попиздео, јер је газда имао још гостију, родбину неку, који су долазили на базен, пуштали турбо фолк из своје кутијетине и парили очи на његовој риби. Супер је, мислим риба, мада није да сечеш вене. Те су нашли другу собу.
Поподне смо отишли код Рајка, само мушко друштво плус Стингетова риба (њих две су отишле у шетњу), што је био отприлике званични састанак банде. Само пиво, ближила се вечерња свирка.
Други крај ове пешачке зоне је у тврђави.
Наиме, окупљање је због џез фестивала Нишвил, и вечерас свира Жан Лик Понти, па су сви они имали улазнице и отишли на тврђаву да то виде. Ми не, дошли смо ради зезања и друштва, па кад су они отишли тамо, ми на вечеру, пиво, шетњу. Лена се нашла са друштвом са академије, сви сликари, и зезала се с њима, а онда је једна од њих ноћила код нас, имали смо кревет вишка. Пошто смо у центру, два-три ћошка од епицентра (тј Казанџијског сокачета, где су све главне кафане и кафићи), користимо предност. Па смо отишли тамо и попили пар кригли.
Око 20:30 из собе зовемо Горану и не, још увек је трудна.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Градивој Шкрбић (Шкрба), еос40, Јелена Средљевић (Лена), Милован Аксентијевић (Стинге), олдвејв, на енглеском