19-IX-2020.: Код Старе дуње

Тринаестог сам успео да бутирам Змајчека, након што сам се сетио шлогирања цмоса, што је стари трик из деведесетих. Телефоном осветлио матичну плочу, нашао онај пар иглица без ознаке а близу процесора, искључио машину, кључем кратко спојио, пустио струју, нешто као неће, ајд опет, овог пута прихвати дифолтове, пали иде. Па сам урадио фотке од суботе и послао Жуци (за IV4), Борчету (за њега лично) и IV5пп по списку.

Није држало, јер сам већ шеснаестог око 8:00 добио опет струјни удар, и овог пута добио и чаробни дим. Отишао до својих текућих хардвераша (откако су Нена и Риле затворили лане свој), кажу напајање, плоча и вероватно процесор. Пар дана касније сам им донео и УПС, јер су имали батерије за њега.

Користио сам пар дана Наново, само за браузер и пасијанс (паук). Пасијанс је Мали мекани урадио одвратно - нема дугмића; за нову игру ајд у мени или ф2; код величине строго чува размеру, што је за паука без везе, њему треба места по вертикали а по ширини се не мења. Без довољно висине, не показује врхове карата па већи штос брзо постаје нечитак. Дијалог на крају игре је сувишан и збуњује, изгледа као порука о грешци, пар пута смо грешком затворили игру јер је дифолт дугме излаз а не нова партија; за нову игру опција гласи "изађи и играј поново" - из чега да изађем, из програма? Други дан смо му искључили све анимације, преспоро и нервира.

Четрнаестог сам хтео да отерам комби да му провере кочнице, јер се лане онај на техничком жалио, ал' шеф сервиса погледа графикон од лане и каже да кочницама ништа не фали, ту колико год сати да се дотеже боље бити не може, већ је добро. Па свратим прво до техничког да закажем за сутра, ал' имао је празан следећи термин, па сам на брзину отерао до перионице, два жетона и удри. Компресор није баш одувао све бубе са прозора, ни смолу од трешње и вишње, ма и паучина на ретровизорима се провукла добрим делом. Али је прошао технички из цуга, нарочито каже одличне кочнице. А и прегорела сијалица за уназад је неким чудом радила. Једино каже да ми фали уље у сервоу. Мени делује нормално, ал' ајд кад кажеш.

Поподне испекли још ракије, исти тутифрути који терамо цело лето. Имали смо само 5л вишње на почетку, а онда ничега довољно за бар једну туру чисте.

Петнаестог опет са Нином у Ленин крај, код зубара. Нова кисела, поцинковани Књаз, у шмекерској плавој боци, дивна боја. И тако, опет четири програмера а о псу да и не говоримо. Причали смо о Нинином сајту, за самоградњу и чачкање кола. Каже треба јој неко за базу података, тај сам.

Шеснаестог нисам имао шта да радим, а девојкама се раштимало спавање - Санда устане пре девет, па спава поподне. Па сам метнуо Линду на бицикл да се провозамо. Прошли Лидл а да није ни приметила (баш добро, ништа ми ни не треба, била она са Сандом пре подне), па кренули до Роде одмах иза. Само смо ушли и изашли, није тражила ништа да јој купим, срећом јер - где бих то ставио? Банџи који је био на задњем седишту сад држи врата од гараже, јер не могу да се затворе, онај неће доћи да то среди), а немам ни цегер. Па сам је метнуо у нека заборављена колица и возикао около, као што често радим кад су обе. Убисмо цео сат, све скупа.

Седамнаестог, последње воће и нешто лудаја. Нисмо их баш мерили (осим највеће, 75цм, 17кг), али међу тих двадесет најлакша је била 8кг, просечне око 12-14, шацујемо на укупно 250кг. И још да ошацујемо да су комшије украле 50-70кг.

(... 61 реч...)

Са кухињске стране, направила лудајначу. Мало сувог грожђа за шмек и гриза да покупи сок. Најзад је употребила ону сецкалицу ака процесор хране, звану Хасан 2 (Хасан 1 је саламорезница, тако су се звали и док смо били у САД, само обратно, по реду наиласка), за још нешто осим стругања рена, а и то је било укупно двапут.

Најзад, 19. сам узео усисивач и усисао и песак из комбија и комадиће биомасе из сакса. Утаначили смо с Леном време и нашли се тачно на паркингу (нове) кафане на београдском путу, тј она и Милан су дошли само десет минута после нас. Кафана је "Код старе дуње", отприлике трећину пута ка Београду, у зони викендица. Типичан као етно ресторан, у ствари не могу ни да се сетим да је неко од бољих места било другачије - дрвене греде, старинске столице, прецизно кариран столњак, под од цигала (мада овде нису биле глатке и равне, па се моја столица клатила). Клопа одлична, моја јагњетина, бут и ребарца, испод сача ма савршена. Чак је и салата ваљала. Једино што је гулаш стигао у порцијама, могло је то онако у лонцу па нек сипа колико ко може, као што другде раде.

Бар има огромну авлију са игралиштем - исте вртешке, љуљашке и трамбулине као и свуда, али у одличном стању, мада трамбулина без заштитне мреже. Ухватио сам неколико добрих снимака са Виолетом на њој, момци су покушали да оставе утисак на њу.

Лена добила понуду да промени бизнис (не запослење, кад је већ самозапослена у једноособној агенцији и има само уговор са муштеријом... што је фирма у којој чак има и неке акције) од пар типова који су водили пројекат прошли пут. Сад је у дилеми, јер Франкфурт добро плаћа (плус акције) а диже лову од адвоката, а овамо би требало да буде први програмер, да води развој презентацијског слоја. Апликација је на тему управљања ХРом, што је морално сумњиво. Ал' кад је попричала са њим, испаде да није ни тако лоше а за отприлике исте паре. С друге стране, са Франкфуртом је понекад немогуће радити, већ имају комесара који проверава свакоме политичку коректуру, имају чак четири транџе (тј три транџе и једно бесполно, шгјз), тимоградњу и којешта. Милан исто пизди, али уме више да издржи. Ал' како кажу, "ми серијски радимо заједно". Следећи разговор је са другим типом, који је неком игром случаја некад ишао с њим у разред. Мали је тај београдски информатичарски свет.

Спомиње се: IV4, IV5пп, Виолета, Живана Арматовић (Жуца), Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Мајкрософт (Мали мекани), Малиша Борковски (Борче), Милан Настић, Наново, Невена Жаја (Нена), Невена Средљевић (Нина), Риста Станчулов (Риле), саксо, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), на енглеском