08-III-1967.

Ћале купио фићу. То што је стигао баш на дан жена је било случајно, мада је послужило за доста зајебанције. Очигледно га није купио кеви, осим посредно, мало да јој скочи нумера.

Прочитао сам комплетно упутство и покапирао шта је било да се капира. Осим што ми није било најјасније то око квачила, у чему је штос и чему то служи.

Јанчи га је учио да вози. Понекад сам седео на задњем седишту. И на предњем, кад није било никог, замишљајући да возим.

Био је скоро бео, помало сив. Или врло светло сив али не баш бео. При било ком светлу се видело да су таблице беле а он није. Тог дана је могао да изабере ту боју или слонову кост, што је то исто само жућкасто и подједнако ружно. Трећа боја је била црвена, али су мајстори јављали да је лошија и не траје дуго, и на црвеног се чека још неколико недеља. Четврте боје није било, ако не рачунамо милицијску плаву. Чекало се и на ово, не знам колико али минимум месец-два, што је песма у односу на источни блок, где су чекали по годину-две-три.


Спомиње се: Јанчи Гнајс, фића, на енглеском