04-VI-2007.
Ово пишем у авиону (енгл. на авиону). Погрешан је, ал' нема везе, стижем.
Ујутро сам снимио последње фотке Горане и Рикарда, написао нешто кода (да копира почетне вредности из табела у погледе), спаковао се и кренуо на бус по плану.
Прича је у ствари мало дужа. Мислио сам да ће Го да ме вози на аеродром, међутим сви летови су у радно време, нема ништа рано ујутро или касно увече. Тако да сам лепо одштампао цео ред вожње, издвојио странице за своје аутобусе и... при преласку са прве странице на другу промашио ред те тако кренуо са целим сатом закашњења, у 11:35 а не у 12:35. Јебига, имам три градска буса да измењам, и сваки заузима по целу штампану страну са редом вожње, читао сам мало укосо... Тако сам стигао на авион само 19 минута до полетања, а мој шалтер за чекин је тачно на супротном крају, а нема ни шалтера за брзи чекин. Но, чича на шалтеру ме пребацио за други лет, ваљда сам му био симпатичан, очигледно џентлмен старог кова, срећан што може мало да се курчи својим познавањем система, па ме пребацио на други лет, преко Дисија уместо Шарлоте, а тако чак стижем 20 минута раније за исте паре. Па ти види.
(пре поласка сам шкљоцнуо овај панорамикс своје собе)
Чак сам у авиону покренуо Бјо - ово је страна број 20, тек почињем. Имам и независни.ini фајл са овим датумом у 23:05 (мада немам појма шта се ту појебало и шта је линукс урадио са временима по зонама). Дочекале су ме све три (Нининим колима, пошто је на мојим требало напумпати гуме). Ту око девет је звала Го, па смо са њом чантрали добрих пола сата или јаче. Око 22:10 отишли да чекамо да момци сиђу са кинеског буса. Познао сам их по боји и облику - никад их нисам раније видео - ал' једино они нису били ни црнци ни Кинези. На други поглед, Жарко има све црте свог деде а и његовог брата - облик уста, нос, вилица. Нема грешке. Стрпао сам их у Нинин Есикс, мало тесно назад у купеу, ал ајде, све у једном комаду. Покушаћемо овде да им нађемо неки посао, кад већ послодавац у Њуци није. Мада, по искуству, тешко биће. Можда има посла, али ових дана папирологија напросто онемогућава да тек тако узмеш радника и платиш га из џепа, а што је увек могло.
Сутрадан смо отишли до социјалног и добили су картице, тако да сад могу легално да се запошљавају, а ево малопре су отишли у шетњу до оближњег тржног центра, да прошврљају и виде има ли где посла. Лену још нису видели, пошто је она већ била легла, а јутрос је отишла у школу пре него што су се пробудили.
Ћале јавља да нам тераса прокишњава „која прокишњава као и пре, чак и више. Ви у подруму имате неке плочице. Вероватно сте их спремили за терасу. Видео бих са Прлетићем да на подрум стави један нови, тањи, али јачи слој бетона, па да онда ставимо те плочице, јер је штета да то пропада. Тренутно није за рад, обзиром да често пада киша.“ Кажем му „То плочица што је остало то је вишак од унутра, то не би било доста за терасу, а не би ни ваљало, јер су то плочице за унутра, и јако би клизиле напољу - било би опасно да се неко не скрља тамо.“
Осмог је Го гледала лансирање шатла. Требало је да јој ми јавимо, пошто се у кујни редовно слуша радио, али она није са радија успела да погоди у који то петак, јер су радници у Наси најављивали штрајк. Међутим, неко је у фирми разаслао поруку са авионским снимком фирме и нацртаном стрелицом на коју страну треба да се гледа.
Десетог се већ играо лорум.
Спомиње се: Бјо, Горана Средљевић (Го), Жарко Зарин, Јелена Средљевић (Лена), лорум, Невена Средљевић (Нина), независни, Прлетић, Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), на енглеском