30-XI-1970.
Деветнаестог зајеб на географији. Био сам раније добио 4 али је уписала Средљаку, е забуна, јелда. Данас прозове њега, "да видимо ко је ко", и он добије двојку. А не личимо уопште. Онда одговара Бајче, да нацрта шему месечевих мена ваљда, и кад је завршио, дигнем руку да кажем да она четворка није моја него његова. Она ме похвали за поштење, изведе ме да објасним пређашњи цртеж, ја се збланем јер је скоро све погрешно на њему, добијем двојку.
На одмору сретнем Драгану. "Супер ти је онај дечко", "А мани га збуњеног, једном сам споменула да сам престала да будем часна сестра кад си ушао у наше одељење, што није знао како да схвати, није знао да си са Дуцом, био сав сумњичав док није видео како замичете иза цркве".
Двајздругог дођу она и Слађа (без Дуце, имала госте из Румуније). Прича Драгана како смо она и ја стајали на одмору, а онај њен гледа одозго кроз прозор, није ме познао, а она му после рекла да "схвати то како хоће". "Ау, добро си замутила... да ли Слађа зна..." а ова одмах "шта то?", "нема везе", "О коме тече реч?", "њему, мени и мом дечку", "о Блаженком, преставио се пре три недеље", "а знам на шта мислите, знала сам то пре Дуце". Одлично, дакле она је знала за њу и мене пре него нас двоје, феноменално.
Двајстрећег, код Слађе, части чоколаду јер је изгубила опкладу - Драгана се није помирила с Чојићем - оставили нас двоје у соби саме, намерно. Али некако нестаде чаролије, кажем "видим те само на одмору, пар минута, није фер" "И није". Али је остало на томе, нисмо ни причали ни мрдали. Као да је било боље док није било званично. Одавде гледано, оне недеље док се крчкало су биле боље него ова једна.
Делом и што је Слађа љубоморна, било је озбиљних знакова. Морао сам да проверим неке ствари што је рекла, можда је мутила ту и тамо (као оно за мој рођендан прошле године...). Те 25. питам Дуцу је ли тачно да јој се не долази код мене. Каже видећемо, следећи одмор. А онда одговор испадне "није битно". Толико крије од мене, осећам да нешто није у реду. Причао са Драганом, а и она воли да контрира Слађи, а слажемо се и око другог. Тако да... око Дуце постоји неки слој леда на моју страну, да ми је пробити га некако. Тек једна недеља а већ толико проблема а тако мало заједно.
Испало је да се њени управо разводе, а мени нико не говори. Отац јој пије. Чак је наводно испустио њеног брата једном и овај никад више није био нормалан (осим ако није од оних насилних алкоса, што би било горе од ове верзије). Ближи се расправа...
За свети двајздевети венчање - удаје се Ивка. У делегацији Милица, Миља, један тип, ја и Слађа (с лева надесно). Био сам фотограф осим за ову. Сватови у дому ЈНА, одмах до Дома омладине. Не сећам се много, само да је било хладно, облачно, таман како дође за Дан републике. Носио сам нови јесењи комплет што ми је кева шила. Дуца у гостима код родбине у родном крају, северније. Враћа се после празника.
Спомиње се: Блаженко, Веља Бачикин (Бајче), Градивој Средљев (Средљак), Градивој Чојић (Чојић), Дом омладине, Драгана Витас, Душица Тошин (Дуца), Иванка Томашић /Чардић/ (Ивка), Милица Зубатовић, Славица Тејин (Слађа), Смиљка Грајин (Миља), на енглеском