09-V-1972.
Луда ноћ код Попа, са "фри џез икспериментл бендом", снимали звук за "Прогресивца" до 1:30. Две гитаре, звончић, тапан, празна боца од громоваче, две бубњарске палице. Трака се касније изгубила, али тек после фестивала. Добра тамосфера, добро друштво. Свако зајебава сваког али без потцењивања, екипа смо.
(на слици, Слађа и Боса; Боса у ствари седи на мом месту, сео сам код Драгане само за овај час, да бих мало шкљоцао; и торба поред ње је моја а доле поред столице се мало види она рупа)
Сутрадан у школи, још зезања - седају наизменично Славка и Драгана Вози у крило. Онда Славка седне мени у крило а ја јој само дигнем ноге и изврнем је Слађи у крило (замало да звекне главом о клупу), ова попизди и издеремо се једно на друго. Онда ми опет ове две седе у крилу, онако мазећи се по минут-два, без извртања овог пута.
Зајебо се са распоредом представа, "Родољупци" су данас, а "Да ли је могуће, другови, да смо сви ми волови" тек сутра. Врата се отварају, улазим. Позајмио бољу шкљоцу. Упознао доста људи, нпр Аћима, доста личи на Романа Поланског, иде посао. Отишао са њим до ДЦ-99 да развијем негативе. И он се ускоро учланио.
Петак, 12. одем до клуба са Попом да погледамо "Прогресивца" са звуком, па до Д.М. да преснимим њену Корни групу (нисам ваљда носио стари клупски магнетофон... јој, то је неколико кила), па кући да урадим слике. Позајмио "Акваланг" од Попа, углавном због текстова (а и за онај удар на крају "Не може").
(фотка: Биља код табле, лево Манџа; с леђа Бајло и Сташа, Титова слика, као и увек, у свакој учионици)
У суботу опет олуја у школи. Ова из социологије није ту, само седимо и зезамо се назад. Онда се ми утишамо, крену ови напред. Баки изашао, да после краће паузе нагло отвори врата као да је професор, па да се сви тргнемо и утишамо у секунди, али Биља (рођендан јој је!), да га спречи, држи врата раменом, Сташа ногом. А онда се појави историчар, види Бакија у ходнику како не може да уђе, покушава он, али Биља држи с друге стране. Онда се он залети, а она одлети два метра, он се издере... Сад знамо ко ће да одговара историју.
Исти дан сам јурцао по граду, пазарио још филмова, стигао кући касно и смазао вечеру на брзину и побегао ми бус. Гледао "Утицај гама зрака на сабласне невене", онако срањце од текста али две дообре глумице на сцени (а представа београдска, ваљда гостује ван конкуренције). Уз сву јурњаву ми чак и мало позлило, изашао умио се и назад. Вишња била са оним глумцем у трећем реду страга. Замољен сам да фоткам и пријем после представе, видео (и шкљоцнуо) доста познатих фаца, и тренутак кад Мика Антић* пијан држи говоранцију. (пиће говори, како сам схватио касније, ин вино веритас, ин вињак сува мудрост)
Исплатиће се ово све, итекако.
У недељу у ДЦ-99 дотле невиђена гужва, чак и ретке птице дошле. Поп и ја остали дуже, има кући неке госте из Енглеске, црнце додуше. Опрема на све стране - код њега магнетофон, монтажни сто код Димчета, лепилици ни трага. Онда олако обећам М.М. (згодна мала, нисам је ни пипнуо, мада сам се питао зашто не, и то наглас, док смо били сами у мраку лабораторије) да ћу јој развити траку, али зајеб, добио негатив - фиксир у боци од обртача или шта то би?
Опера је трајала бесконачно. Једно од позоришта изводи "Лучију од Ламермура", па сам скоро у поноћ изашао из клуба, исцедивши последње моћи из оног лудог фиксира. Кући кроз празне, свеже поливене улице, нигде живе душе, ваљало је то видети.
Ово је било пет лудих дана. Ћале се још зеза по СССРу.
----
* Тад је био само јако славан, чудо за песника. Данас Ксенија живи у улици са његовим именом
Спомиње се: Биљана Лајковић (Биља), Босиљка Шаин (Боса), вињак, Вишња Лазин, Димитрије Јосин (Димче), Драгана Витас, ДЦ-99, Здравко Сметовачки (Воза), Ксенија , Марко Поповић (Поп), Милан Шебрцан (Аћим), Момчило Раде (Баки), Ненад Бајло (Бајло), Славица Тејин (Слађа), Славка Висковић, Славољуб Мандић (Манџа), Станоје Сердаревић (Сташа), на енглеском