Преподне у клубу... изашао опет чланак о нама у месном листу.
Поподне дошли родитељи оног идијота, најстаријег омладинца у ДЦ-99 (од оне двојице), нисам био одушевљен. Онда Миливоје са госпођом, још мање. Поподне за попиздјети. Најзад крете Пејтон на тевеу, па сам био слободан. Отишао у град раније. Понео онај шешир од летос па дао бенду (вечерас "Па шта онда") да носе на сцени. Гаша се ошишао, правио шоу са некаквим системом ге четири за брзо ходање кроз гужву, са честим променама правца под правим углом.
Спазио једну... згодна, удешена, дуга права плава коса, ма преко рамена... морам да се окушам. Играм са њом, све као океј, ал' онда ајде идемо у другу салу (где је диско, ово је било у јорган сали где је свирка), па онда ај назад. Наиђе "ко шта увати", играмо, ајд да откријем карте. Покушам да је пољубим, има мачје рефлексе, мајсторски је ескивирала. Видим како стоје ствари, реко "ако хоћеш да побегнеш, кажи да те пустим иначе ти неће успети". Ипак је успела, оставила ме у јорган сали са другарицом, и ај чекај ме ту. Наравно, нисмо је ни дочекали, а и не знам ни да ли сам је који пут још видео (тј јесам... моји су после куповали кромпир од њених, била је можда једном на трактору, а видели смо се можда и у граду у пролазу). Видим да сам остао са овом, ал' није ни она лоша, нешто мање пицнута ал' није битно... исто плава (и, испоставило се, природно плава, за ову прву не бих био сигуран), нешто краће косе али милог лика, не делује толико намештено ко ова. Осим кад проговори, као да троши туђе речи, не леже јој. А очекивало би се од матуранта гимназије. И сваки час ме као случајно ухвати за руку, па ово па оно... ајде важи.
И онда дође време да се крене, ја одем до бенда по шешир и јакну (мислим да сам је оставио иза сцене, можда сам и попио мало вина с њима), она на гардеробу уз "обавезно да се вратиш". Ово канда озбиљно...
Станује према болници негде, пет километара ме чека у повратку, ал' нисмо ишли куд се нормално иде него овом страном реке, ту има парк, и клупа. Октобар је и већ се закомпликује одећа, али сам мање више стигао куд сам хтео... но, незгодно је тако, па сам је отпратио и онда испало да има још времена. Успут је рекла и "јел' ти жао што ниси са њом?" (мисли на ову Горицу, сад сам чуо и име). Е другар'це, мислим се, ово је много боље.
Кућа преко пута има увучен улаз, величине кабине, таман...
Био сам жедан целе ноћи. Што рекао Јозда касније, "то је цена секса". Добро, ово није баш, мада је све ближе.
Тако сам упознао Бранку. Овог пута је баш било јасно да су се на брзину договориле, види овог како је навалио, ал' не бих ја, оћеш ти? Е, дај га вамо. Но што да не, видим да је расположена а и сврби је бар колико и мене. А заголицало ме и то што је матуранткиња, дакле старија од мене и гле, не смета јој што имам седамнаест година. Досад је то увек био проблем.
Сутрадан сам је чекао после школе (из друге је, дакле поподневна, хм, друштвени смер вероватно), па смо се прошетали до клуба. Имам кључеве... а увек сам хтео нешто у лабораторији. "Да видиш како се унутра ништа не види", а онда сам упалио црвено и окренуо га зиду.
Стигли смо свако на свој аутобус. Док смо чекали, наишао Чарга па смо се мало зезали с њим. Каже да још није начисто са тим да сам млађи, ја сам за њу матурант.