05-IX-2010.
Позајмили нешто кеша од Лене, за млеко и цигаре. Није да нам фали, имамо 700$ и нешто динара у цибзар банци, има 1700$ у готовини, и сутра се сликамо и остављамо отиске у СУПу, ака мурији, за личњаке и пасоше.
Колико видим, пушимо Класик. Упаљачи који се ваљају на све стране имају малу ледовку у дну, и пројектују некакву слику, обично неку лепотицу, није баш порњава, не види се ништа, ал' замало.
Кафу пијем из велике жуте шоље од 0,4 литре, мала ми је нешто. Шта читам, читам са ПСПа. Скроловање и прелаз на следећу страну раде различито за пдф, текст и хтмл, могли су и да се договоре. Ал' ради, читљиво је.
На столу су ми и оне Сенхајзер слушке од пре три године, раде као нове. Трошим кикирики, узели смо велику кесу од 3кг печеног у љусци, од неке радње која би требало да је преко пута Пинове виле, мада после кад сам туда пролазио нисам приметио никакву фирму.
Спомиње се: Јелена Средљевић (Лена), пиновавила, на енглеском