Зета је од јуче у болници. Рођендан ми је, а не знам ни да ли да славим, или када ћу и шта...
Око подне, одем бициклом до породилишта да се распитам. Успем да нађем неку сестру, објасним кога тражим, треба да је "на одлежавању", где само леже и помало их пазе, некад и по целу недељу пре порођаја. Прво ми каже да је премештена... а онда и да се јутрос породила. Оде да је види, врати се са цедуљицом од Зете, каже "клинцеза је медена" и још реченицу-две. И тако, родила се Го и сад сам отац.
Остатак дана је замрљан снимак. Знам да сам јурнуо бициклом до града - прво у библиотеку, да вратим неке књиге, па трк кући да јавим мојима (није ми пало на ум да их зовем из поште, која је одмах поред библиотеке, а можда нисам ни имао ситно). Нисам ништа пио цео дан, јер сам возио деду и бабу да они пију.
Реч "клинцеза" је, колико знам, измислио Љубивоје Ршумовић, осетивши дух времена, јер ушла је у језик. За то и имамо песнике.