мај 1981.
На одмору са момцима из мог одељења, ваљда њихов последњи дан. Не знам ни да ли сам ја носио фоткалицу у школу, биће да је њихова а мени остао негатив да га развијем. Онај М.ин брат је мора бити укапирао да то радим, ако сам већ члан клуба. Има углавном њихових фотака, зајебавали се око школе, излежавали по долми и слично.
Ово место је слепа мрља: ђацима је пушење било забрањено, али овде је било изричито речено да се неће проверавати. Опасности од пожара нема, онај контејнер је пун челичне струготине, стругови су стално радили.
Го и клинац од Мирета и Зорице. У позадини су цигле којима ће бити обложена септичка јама. Испало је да их има вишка, и успео сам лепо да утопим тај вишак неком комшији. Лоба ми је због тога писао интерну рецку као ћифти и вајдашу, а мени је било битно да сам успео да уштедим неку кинту, сад ће свака да треба.
Мире и Чвеки копају скептичку јаму (текући штос). На јаму је дошла бетонска плоча, коју смо као армирали гвожђем са отпада. Плоча није на површини, укопана је можда један ашов у дубину, па је одозго дошла земља. Само нам фали још један комад бетона у авлији.
Пиво на слици је аутентично домаће, из оне древне пиваре у граду, што је 20 година старија од Гиниса.
А успели смо да стигнемо и до парка, нарочито сад кад имам одељење мање. Истина, имам и да средим матичне књиге, испишем сведочанства итд, али све то може да се стигне у редовно време. Судећи по углу сунца, било је око подне, дакле вероватно викенд. Зграда иза нас је нови унутрашњи базен, скоро готов. Још само да склоне оне даске, а можда и да заврше плочице.
Љуљашка је иста она од пре двадесет година, можда су само пар пута мењана седишта и заваривана алка о којој виси ланац.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Зорица Шканата, Јене Чокаи (Чвеки), Милорад Шканата (Мире), Слободан Шумић (Лоба), на енглеском