Тада или сутрадан.
Две лоше вести скоро истовремено. Чернобил. И умрла Деска. Мучила се од неког зајебаног рака, већ месецима, у некој клиници у Немачкој.
Била ми је сестра од тетке. тетка Теја баш нема среће - и некад давно јој је умрло прво дете, син, ваљда није стигао ни да прохода. А сад девојка таман стасала.
Ћале је био у винограду, таман га је купио претходног месеца. Отишао сам бициклом до њега, јер још нисмо били успоставили протокол. Било би лакше да сам дошао са ове стране реке, асфалт до последњих 100м, али онда је питање да ли бих га дозвао - могао је бити и 100м од оне обале, ко зна да ли би ме чуо. Зато сам возио оном страном, долмом, по нешто џомбастијем путу, све мислећи колико ли радиоактивног цезијума може да буде на лишћу.
Баш се растужио кад је чуо. Испричао ми је неколико причица из времена кад смо били деца, кад би нас посадили да једемо заједно (биће да смо тад били само Јаца и ја; Деска се родила кад већ нисмо били комшије). Углавном смо седели у тишини.
Иначе, савршен пролећни дан.