Велика деноминација, овог пута озбиљно. Скинуто је шест нула. Обе рутине којима се то аутоматски књижи (denom.prg, demon.prg) су добиле нове верзије, које смо разаслали како смо већ стизали. Била су у оптицају два-три југа и две телефонске линије истовремено, само да обиђемо све муштерије и урадимо им то.
Ту негде смо остали практично без пара, а хоћемо да се уселимо до краја године. Фали само да урадимо грејање - вода је на месту, канализација урађена, струја (осим два-три прекидача који нису везани како смо хтели)... само још грејање. Треба да купимо казан и да платимо да се угради. Разделник су ми направили у МИПу прошле године (и то, чудом неким, у екипи је била она једна ученица из 1982/83. што је писала левом руком а сви преписивали од ње, па је њено 9 неко протумачио као q, а онај трећи иза њега већ имао q2).
Не знам како је дошло до тога да добијем паре од фирме. Да ли је Сале већ тада почео да маневрише (јер ово је ваљда било још пре летовања), немам појма, чак не знам ни да ли сам ја тражио или он понудио, или је било изокола стављено до знања да само треба да тражим. Јер, гласила је прича, јесмо ми сад приватници, али држава толико контролише сваку кинту да ми никако не успевамо да извучемо неки профит... па зато мора да постоји неки део који држава неће контролисати. Те тако из тог дела добијем 1300 марака, а неки месец касније је Грги добио исто неке паре да купи кола (ваљда да отплати королу?... ту ми је редослед догађаја по месецима и годинама нешто збркан).
Било како било, паре сам добио а Сале је сматрао да је моја лојалност купљена. Оно, јесам ја био лојалан фирми али ништа мање ни пре овога, и не због тих пара. ДБА је ствар коју смо сами направили, то је наше и тачка.
Од ових пара смо купили казан и после исплатили Божу Чкуљића кад нам је урадио то грејање. Његов део је био 700 марака и колико његов ћале попије.