20-IX-2010.
Бус за Сегедин у 6 више не саобраћа, па смо отишли у Суботицу оним у 6:30. Наравно, свраћао је и у Кикинду, и у Падеј, и у Сенту и у Кањижу, или је бар застајао да прими путнике. Полако, не журимо.
Тамо, међутим, више нема бусева за преко, последњи је отишао у 8:30. Таксисти траже 30€ за туру, што је можда и реална бројка, ал' нисмо били расположени. Ајд на воз, то ради.
Риба на шалтеру се лудо забавља новим софтвером, а нека госпођа испред нас је управо тражила неку ређу врсту карте, што не иде кроз текућу маску него кроз неку специјалну, с којом се ова још није играла. Наш шинобус само што није отишао... ускочимо и после платимо кондуктеру. Воз се како тако вукао до Бачких Винограда, а онда је тамо стајао пола сата док је гранична покупила пасоше, све провукла кроз скенер (тј ради на додир, ал' му треба времена док пошаље и прими потврду), а онда полако, једва 15кмч, до гране. Јер је пруга у тако очајном стању, да би већ 25кмч било опасно, љуљало нас је и овако. На 20м од пруге пицнут аутопут. Ех. Знамо да се у пруге у Банату није уложило ни кинте бар 40 година, али ово је Бачка.
Још пола сата на грани, док сад Мађари прескенирају пасоше. Грану прелазимо пешке, и онда улазимо у електрични мађарски воз, и за десетак минута стижемо у Сегедин. Одемо право до банке и отворимо рачун. Понели смо нешто евара да имамо чим да га отворимо, и то би то. За пар недеља можемо да дођемо да покупимо картице, или ће нам послати поштом.
Цела ова трипер комбинација је настала зато што српске банке нису директно у Свифт систему, него преко посредника, дакле имају Свифт и Ибан бројеве, али са префиксом који је посредников префикс, и додатим С иза тога, или тако неким словом. Кад сам био отворио рачун код Рајсфершлус банке овде, Дејвид напросто није могао да ми плати, јер већ први део броја није пролазио валидацију, тамо негде у Канади аутор софтвера није ни чуо да негде постоји шифра са суфиксом. Дакле, гаси тај рачун па ајд у Мађарску, као да је 1999.
Имали смо нешто форинти из 1999. и можда смо и разменили неких 20$ (е, не, дигао сам америчком картицом, од ШКЗ, три пута по 46 долара, у форинтама, али то је било после ручка), те смо ручали... неку безвезну пицу у некој прчварници. Лени, наравно, биљна, нама по „erős Pista“ (јаки Пишта, с тим што у мађарском јак значи и љут). Наша новчаница од 2000 форинти више не важи, срећом имали смо и неку новију.
Пазарили шта смо пазарили, не много јер треба то у рукама носити, и сели да попијемо кафу. Утом пролази нека риба са другарицом, и јави ми се по надимку... класика, где ћеш срести кога ретко срећеш него у Сегедину или Темишвару, то је већ традиција. Лена се опет изнервирала, испада да мене свуда познају (а јес тако било, ено у Суботици сам био можда једном два сата, па кад смо пре месец дана били тамо, нашао се неко да ме зовне преко пола трга). Реко, па ову би требало и ти да знаш, то је Звездана из наше улице.
Кренемо назад... аутобуса нема, последњи који иде преко гране је отишао још пре те кафе. Одемо до железничке, још горе, отишао пре сат ипо. Кренемо да се погађамо са таксистима, ал' они имају неки зајебан кућни ред и не могу ја да бирам с ким ћу. Онај што је био на реду ми је суђен, или да одем до друге станице или... зато ми овај други, Бугарин, објасни да као одустанемо и кренемо пешке, а он ће да нас сачека иза ћошка. Наплатио нам је око 12€ до гране - онај је тражио бар 30. Мене мађарски није баш служио, поприлично сам заборавио, и јес да сам доста разумео шта њих двојица говоре, ал' монтажа реченице ми је ишла баш килаво.
Пређемо грану пешке, па скоро километар до прве пумпе. Тамо седнемо да попијемо кафу и видимо како ћемо кући. Има којекаквих аутобуса који прелазе грану, али сви су дупке пуни разних гастоса. Питам чувара (сад се то зове обезбеђење) на пумпи јел има ту неки такси. Каже у целом Хоргошу има укупно један, сад ће да га зовне. Каже преко је, сад ће да пређе грану. ОК, нек сврати овде, ту смо, пијемо кафу.
И дође дечко, и лагахно се погодимо, за око 40€, да нас превезе преосталих 80км до куће. Штета што још нисам био уштимао рутину за скидање фотки да им уписује времена у имена, било би занимљиво видети кад смо то стигли.
Спомиње се: Дејвид Бертон, Јелена Средљевић (Лена), Стелуца (Звездана), трипер комбинација, шинобус, на енглеском